BEL I ONIA(2) – PELAZGI I HELENI (2)

U prethodnoj priči otkriveno je poreklo Helena i značenje njihovog imena. Nepobitno je utvrđeno da su poreklom Pelazgi, i to tako što su Pelazgi uzimali za žene kćeri Danajaca. Vremenom je njihov tamnoputi ten postao beliji pa su zbog te fizičke osobine i dobili ime. Takođe je otkriveno da su Atinjani obeleni i da su od ONIA (ελληνε ι ονία), ovovremenskim načinom izražavanja možemo reći da smo sa Atinjanima (Grcima, Helenima, Jelinima) u rodbinskim vezama preko dedine linije.

Da bi potpuno razumeli, ko su bili Atinjani, potrebno je upoznati se i sa njihovim karakterom i osobinama koje su  doneli iz svoje domovine, na prostor gde su vladali Bel i Onia. Danaj i njegove kćeri otišli su iz svoje domovine, koju su potresali određeni sukobi, da bi se spasili, kako kažu stari autori. Međutim, postoji i sledeće verovanje da su došli gladni u nedostaku hrane, kao posledica dugogodišnje suše na prostoru severne Afrike (Egipta) gde su živeli.

To odakle su došli, da ne bi bilo spekulacija i nagađanja, a kao dokaz, proveren od davnina, je iz knjiga, sa različitim nazivima, za koju kažu da nam uvek kaže istinu, za neke narode su „Zavetne knjige“, za druge „Sveto Pismo“ ili „Biblija“, a u ovim pričama su samo jedan od argumenata u nameri da se pojasni šta su bili Atinjani. Pri tome, Starozavetne knjige nisu  tumačene, jer pogrešno tumačenje Biblije može da nas odvuće u prošlost i u zla vremena, a i samo čitanje Biblije može da navuče gnev kod čitaoca zbog zla koje je „Bog“ nametnuo da čini Izrailov rod u potrazi za Obećanom zemljom u kojoj teku med i mleko. Zato ukratko i samo činjenice da bi razjasnili odakle su došli Atinjani, tako zvani Danajci.

Iz Starozavetnih knjiga saznajemo da je Dan, jedan od 12 sinova Jakovljevih, od koga je poteklo Danetovo pleme (Izlazak, 2.1- 4), naseljeno najpre u Egiptu. Posle osvajanja Hanana (Kanana ili Anana), Svete zemlje od strane ostalih plemena, Danetovi su oteli najplodniju Hanansku zemlju (okolina Jafe) i tu se naselili. Kasnije su bili potisnuti na sever  od strane Filestijaca (Palestinaca , Balestinaca) te su se preselili u neposrednoj blizini Feničana, s kojima su uspostavili bliske trgovinsko-ekonomske odnose. Bili su poznati po lukavstvu i prevarama, ali i negovanju ilegalnih kultova, kult klanjanju Zlatnom teletu i zbog toga su žestoko bili kritikovani od strane ostalih jevrejskih plemena, a posle Solomona se i nepominju više u zavetnim knjigama. Međutim, u Jermenskoj bibliji iz 1666 godine i fragmenata pisanija iz Kumrana, poznate kao Zaveti dvanaest patriarha, pominje se i Danetovo ime, u kome se tretira tema besa, gneva i laganja. On (Dan) opisuje zlog duha po imenu Beliar (BELJAr), kojim je bio obuzet, kada ga je duh iskušavao da ubije brata, i navodi da Duh gneva i besa prvo zamagljuje oči, potom remeti um, zatim se Bog sklanja i na njegovo mesto dolazi duh Beliar.

Dan svojoj deci daje zavet (SAVET) da se drže božjih zakona, tako što će ostati blizu boga ali da veruju i svom anđelu, koji je posrednik i spasilac onih koji ne znaju za boga i ako mu veruju biće primljeni i spašeni od strane pagana.

Dan je biblijska ličnost, sin Jakova i Beline (hebr..בִּלְהָה‎, Bilha, Bilhāh, Valina ..) robinje Rachele (Rejčel,Rahila, ...), otac je jednog od najmanjih plemena Izraela i ne pominje se u Novom zavetu, to što ga Jovan ne pominje u svom Otkrovenju (Apokalipsi)  {7.5-8}, i a na osnovu knjige proroka Jeremije {8.16} : „Iz Dana se čuje frktanje njegovih konja. Od rzanja njegovih pastuva sva se zemlja trese. Dolaze i proždiru zemlju i sve što je na njoj, grad i njegove stanovnike“, rani hriščanski pisci , poput Irineja i Hipolita verovali su da će Antihrist doći iz Danetovog plemena.

Nepominjanje Danetovog imena, može biti i iz drugih razloga, a na to nam ukazuje Jermenska Biblija i spisi iz Kumrana, uništavanje Aleksandrijske biblioteke, a od drugih naroda informacije da su starozavetne knjige pisane i na drugim jezicima (Biblija Aramejska, Biblija Besika), a ne samo na grčkom i hebrejskom jeziku. Sakrivanje istine o sadržini „kumranskih spisa“ više od 60 god., ratovi vođeni u proteklom periodu i sudski sporovi koji se vode da se dođe do poseda istih, ukazuju da ima zainteresovanih da do istine ne dođe. Od posebnog interesa su informacije koje nam dolaze da se u spisima nalaze dokazi da je rano hrišćanstvo počelo i pre Hristovog rođenja, a tvrdnja Vizantijskih pisaca da se za „hrišćanstvo može reći da ono na najproduktivniji način baštini drevnu helensku filozofiju i kulturnu tradiciju sintetizirajući je sa ceremonijalno-mitološkim aspektom, koji predstavlja svojevrsno orijentalno nasleđe“, dokaz da je sprovođenje „božjih zakona“ neprekidan i nepromenjen do naših dana.

Za sada o Danajcima toliko, o njima i njihovom odnosu prema drugim plemenima  i narodima  je dosta kazano u Starozavetnim knjigama i za sada je dovoljno, a na osnovu ovoga što je rečeno o njima mogu se izdvojiti i pri tome treba istaknuti sledeće psihičke osobine: lukavstvo, prevara, laž, ljubomora, bes, gnev, zavist i želja za otimanjem kao karakterne osobine, što i jeste psihički profil Helena.

Herodot  u priči „Kako je Miltijad osvojio ostrvo Lemno“ otkriva da su Atinjani „imali prava da pobiju Pelazge, pošto su ih uhvatili da pripremaju zaveru“ i da „u to vreme ni oni(Atinjani) ni drugi Heleni nisu imali robova“  nagoveštava da su Heleni imali zakone i u to vreme, koji su im dozvoljavali da ostvare ta prava, a čija je suština data u starozavetnoj knjizi „IZLAZAK“ čije je pisanje završeno: oko 1512. pre n. e.i obuhvata vreme: 1657 - 1512. pre n. e. , sa ciljem da uredi i reguliše međusobne odnose  jevrejskih plemena. Posebno je intersantna Glava 21{1-36 } u kojoj, Mojsijev Bog daje na znanje koje zakone treba da se pridržava Izraelski rod:

1 „Ovo su zakoni koje treba da im izložiš:

2 ‘Ako kupiš roba Jevrejina, neka bude rob šest godina, a sedme godine neka ode slobodan, bez otkupa.

3 Ako je došao sam, neka sam i ode. Ako ima ženu, neka i žena ide s njim.

4 Ako mu je njegov gospodar dao ženu i ona mu je rodila sinove ili kćeri, žena i njena deca neka pripadnu njenom gospodaru, a on neka ode sam.

5 Ali ako rob bude uporno govorio: ‘Ja volim svog gospodara, svoju ženu i svoje sinove. Ne želim da odem i da budem slobodan’,

6 neka ga njegov gospodar dovede pred Boga i neka ga dovede kod vrata ili kod dovratka. Neka mu njegov gospodar probuši uho šilom, i neka mu on zauvek bude rob.

7 Ako neko proda svoju kćer da bude robinja, neka ona ne bude oslobođena kao što se oslobađaju muški robovi.

 8 Ako ne bude bila po volji svom gospodaru i on je ne odredi za inoču nego je izneveri i dopusti da bude otkupljena, nema pravo da je proda tuđem narodu.

9 A ako ju je odredio za svog sina, neka s njom postupa po pravu koje imaju kćeri.

10 Ako sebi uzme drugu ženu, neka joj ne uskraćuje hranu, odeću i bračnu dužnost.

11 Ako joj ne bude činio ovo troje, ona može slobodno da ode, a da ništa ne plati.

12 Ko udari čoveka tako da ovaj umre, neka se pogubi.

13 Ali ako ga nije vrebao nego je Bog dopustio da se to dogodi rukom tog čoveka, odrediću ti mesto gde može da pobegne.

14 Ako se neko naljuti na svog bližnjeg do te mere da ga na prevaru ubije, odvedi ga od mog oltara i neka se pogubi.

15 Ko udari svog oca ili svoju majku, neka se pogubi.

16 Ko otme čoveka i proda ga ili ga zadrži u svojim rukama, neka se pogubi.

17 Ko prokune svog oca i svoju majku, neka se pogubi.

18 Ako se ljudi posvađaju i jedan udari svog bližnjeg kamenom ili pesnicom, a ovaj ne umre nego padne u postelju,

19 ako se on pridigne i može da izlazi napolje oslanjajući se na nešto, onda onaj koji ga je udario neće biti kažnjen. Samo neka plati nadoknadu za vreme tokom kog ovaj nije mogao da radi dok nije potpuno ozdravio.

20 Ako neko udari štapom svog roba ili svoju robinju tako da umru pod njegovom rukom, moraju biti osvećeni.

21 Ali ako prežive dan ili dva, ne moraju biti osvećeni, jer ih je kupio za novac.

22 Ako se ljudi potuku i povrede trudnu ženu pa iz nje izađe dete, ali se ne dogodi smrt, krivac mora da plati odštetu koliko od njega traži muž te žene. Neka to plati preko sudija.

23 Ali ako se dogodi smrt, tada ćeš uzeti život za život,

24 oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu,

25 opekotinu za opekotinu, ranu za ranu, udarac za udarac.

26 ......36“

Ovaj zakonik iz starog veka poznat je i kao „Zakon o robovima“, bio je svojevrstan Priručnik za trgovinu robovima od nastanka do današnjih dana. Međutim, u Priručniku za sveštenike (Levite) u trećojj knjizi, napisanu od strane Mojsija {25, 44-46} stoji uputstvo dato od boga:

„44 Tvoj rob i tvoja robinja koje stekneš neka budu od naroda koji su oko vas, od tih naroda možete kupovati roba i robinju.

45 Možete ih kupovati i od sinova došljaka koji žive s vama kao stranci i od njihovih porodica koje žive s vama, sve one koji su im se rodili u vašoj zemlji. Oni neka postanu vaše vlasništvo.

46 Njih ostavite u nasledstvo svojim sinovima posle vas da ih naslede kao trajno vlasništvo. Oni mogu raditi za vas, ali ne budite okrutni prema svojoj braći, Izraelovim sinovima, niti jedan prema drugom.“,

što ukazuje da je bog i zakonski regulisao ROPSTVO i u pisanoj formi, Knjiga 2{24 - 12 } : „Gospod reče Mojsiju: „Popni se k meni na goru i ostani tamo, jer želim da ti dam kamene ploče, zakon i zapovesti koje ću napisati za njihovu pouku.““

Iz ove analize može se izvući zaključak da su Atinjani, tako zvani Danajci, prema svojim dobrotvorima postupili neljudski, koristeći lukavstvo, laži i prevare prognali svoje dobročinitelje, koji su zbog toga da će biti pobijeni ili porobljeni, a iz straha za opstanak morali da napuste oblast oko Atine i da se odsele u druge predele kao i na ostrvo Lemno. Nepobitno je utvrđeno da se njihova religija zasniva na Mojsijevim zakonima, ali da su zbog Danetovog Zaveta, a radi svog opstanka prihvatali i tuđe kultove i božanstva.

Postavlja se pitanje: zašto su Pelazgi bili bez zaštite? Odgovor na ovo pitanje biće dato nakon obrade Herodotove priče: “Pelazgi Napuštaju ostrvo“