DISORON - PLANINA BOGA BELA (3)

U prethodnoj priči a na osnovu jednog topografskog podatka sa austrijske karte iz 1913.  mesta - mahale ISOR ili IŠOR u ataru sela RŽANA i izvršene analize ustanovljeno je da je ISOR eponim u značenju BAL,VAAL, BEL i da je sadašnja planina Valozi dobila ime po stanovnicima koji su živeli u prostoru gde su vladali BEL i ONIA (PEONIA).

Međutim, bez obzira što je izvršena lokalizacija planine Disor i otkriven njen savremeni naziv Valozi,  značenje planine iz vremena kada je Herodot obilazio i opisivao prostor gde su živeli BEL i ONIA u značenju dvojne, podeljene ili rascepljene planine ne može se povezati direktno sa Belim bogom, iz razloga što Herodot nije mogao da zna za katastrofalni događaj koji se je desio tri hiljade godina pre nego što su persijski izaslanici došli kod makedonskog vladara Aminte.

Na kraju ledničke epohe (pre 12 000 godina), kad je nastupilo otopljavanje, došlo je do pokretanja lednika  koji su izazvali promene geo morfološkog reljefa. Velika količina vode i jezera formirana tom prilikom, izazvale su svlačenje brda i formiranje dolina. U nedostatku relevantnih naučnih istraživanja za ovaj deo prostora a kao potvrda da su lednici iz nezapamćenih vremena znatno uticali na reljef mogu posredno da se iskoriste mnogi toponimi, sećanja iz prohujalih vremena kao i legende sačuvane od marljivih letopisaca. Tragovi na tlu nastali usled abrazivnog delovanja lednika su kao ožiljci-belezi na telu čoveka i najbolji su dokaz da su lednici oblikovali reljef planina. Elementarno znanje iz Fizičke geografije može da pomogne da se izvrši identifikacija tragova prisustva lednika kao što su amfiteatralna udubljenja tanjirastog oblika, sa strminama na tri strane i jednom otvorenom stranom gde je lednik prošao i doline u obliku slova U, za razliku od dolina u obliku slova V koje su nastale erozijom vode. Međutim, ako su postojala u neposrednoj blizini dva cirka, onda se između njih formirao planinski prevoj. Sažete informacije vezane za proces glacijacije možete videti ovde (https://sites.google.com/site/lednickaerozija/erozivni-oblici ). 

Na osnovu prethodnog  „Kratkog kursa“ iz Fizičke geografije i satelitskog pogleda na planinu Valozi uz pomoć Google  Earth-ovog  programa, može  se uočiti  da je planina Valozi u obliku zarubljene kupe i da najviši  delovi planine podsećaju na grotlo davno ugašenog vulkana (crveni krug). Na snimku su  uočljiva udubljenja tanjirastog oblika - cirkovi, koji su označeni belom bojom kao i pravac (strelica) kretanja lednika.

Sl.1  Valozi (satelitski snimak)

Na Sl. 1 je označen samo jedan mali deo cirkova koji su uočljivi na snimku. Međutim, na topografskoj karti Sl.2  mogu se lakše uočiti amfiteatralna udubljenja – cirkovi i pravac kretanja lednika (crvena boja). Najznačajniji cirk ili cirkovi su na južnoj padini Valoga i čine dolinu Široki Dol.

Sl.2 Valozi ( Cirkovi i pravac kretanja lednika - crvena boja, Ledena (snežna) granica – svetlo plava boja)

Ledena (snežna) kapa koja je pokrivala vrh (vrhove) Valoga 1829mnv prostirala se je do visine snežne granice 1550mnv (svetlo plava boja), tako da je većina cirkova, bez izuzetaka u ili na obodu snežne kape.

Sl.3 Dolina Kozjeg dola ( 1 .cirk Govedarnik, 2 – Široki dol)

Od posebnog značaja za odgonetanje značenja reči Disor je dolina Kozji dol nastala kretanjem lednika iz cirka 1 Sl.3. Lednik iz cirka 1 nije formirao samo dolinu Kozji dol, na svom putu uspeo je da ostruže greben formiran na obodu cirka 2 kod Brzačkih košara, koji je povezivao vrhove Strmol i Pipelj sa grebenom oko cirka 1. Da je prevoj Brzačke košare ostrugan svedoči i toponim Strugalnica ispod Strmola u dolini Širokog dola. 

Sl.4 Pokušaj rekonstrukcije grebena između uzvišenja Slanić i Pipelj na mesto zvano Đurđov kamik

Velika je verovatnoća da je greben između vrhova Slanić i Pipelj zaustavio kretanje lednika i da se je kasnije formiralo ledničko jezero u sadašnjoj dolini Kozjeg dola, a da  je Đurđov kamik Sl.3 samo fosilni ostatak brane preko koje se prelivala voda usled povećanog priliva vode od zaostalih lednika i zimskih naslaga snega u proleće.  Prelivanje vode iz jezera kod brane Đurđov kamik Sl.4 izazvalo je erozivne procese nizvodno i formiranje vodopada – SLAPA, a greben koji i sada  povezuje Glošku planinu sa planinom Valozi da dobije naziv Lisinski PRE SLAP.

Sl.5 Satelitski snimak Lisinskog preslapa (pogled na istok)

Lisinski preslap je ključ za odgonetanje naziva Herodotove planine DISOR, jer je u vremenu pre PRETOPA, planina VALOZI i GLOŠKA planina, od Belog rida do Gloškog bila Sl.5, bila povezana kontinualno grebenom sa kotom od oko 1650mnv, morfološki sličnom grebenu Kolište, i to levog dela BALDINog dola, koji i jeste otkinuti deo planine Boga Bela nakon pucanja brane kod Đurđovog kamika i pojave klizišta.

Sl.6 Satelitski snimak Lisinskog preslapa (pogled na jug)

Da je na Lisinskom preslapu  Sl.6 od Gloškog bila do Slanića (žute tačke) i od Slanića do Belog rida (crvene tačke) bio BALDIN rid  i da je to otkinuti deo, koji se sada nalazi na levoj strani BALDINog dola ukazuje i samo ime BAL + DIN što znači BELI RID, i da je uzvišenje Beli rid samo ostatak grebena nekad jedinstvene planine.

Sl.7 Topografska karta dela planine Valozi

Postoje i drugi toponimi koji ukazuju da je Herodotova planina Disor(on) u značenju dvojna, podvojena ili rascepljena (rascepena) kao što je mahala Rascepenica i legende vezane za nju, nastala od preživelih stanovnika sa Moravskog rida, a izvor Bele vode na južnim padinama Belog rida SL. 7 da su ovde boravili BEL i ONIA i da  BEL, VAL i BAL etimološki imaju isto značenje u zavisnosti od sile koja je boravila u prohujalom vremenu na ovom prostoru.

DISORON - PLANINA BOGA BELA (2)

U prethodnim pričama, a na osnovu Herodotovih svedočenja, nepobitno je  dokazano da je antičko jezero Prasias, sadašnje Vlasinsko jezero i da su stanovnici iz naselja na jezeru odlazili na planinu Orbel i to putem: ljubičasta boja ( Sl. 1 ). Naime, Prasinci (Vlasinci) su imali običaj da kad se žene donose po tri kolca ( šipa ) sa planine Orbel, da bi podigli svoj dom na jezeru. Dovlačenje materijala za gradnju kuće sa planine Orbel nije zahtevalo da se prelaze reke i udoline, a zapregu koju su vukli volovi išla je putem koji se i dan danas koristi.

Persijski izaslanici da bi došli kod makedonskog vladara Aminte koriste isti put: crvena boja (Sl.1 ) ali samo do rudnika srebra Aleksandra I, a zatim skreću prema planini Disoron i kad prođu planinu, dolaze u Makedoniju.

Sl.1.Jezero Prasias, planina Orbelos i planina Disoron ( crvena boja - put kojim su prošli persijski izaslanici, ljubičasta boja – put kojim su išli stanovnici jezera Prasias do planine Orbelos)

Posle višegodišnjeg istraživanja tražeći planinu DISOR, ili kako bi naša braća po dedi (Grakoi – Grci) rekli DISORO OROS (δύσωρο όρος), a koja je ključna za verifikaciju prethodnih priča o jezeru Prasias (Vlasinsko jezero) i planinu Orbelos (Bele Vode) a da bi njihove lokalizacije i savremeni nazivi bili validni, mogu za sigurno da objavim da je planina VALOZI zajedno sa Gloškom planinom, odvojene međusobno Lisinskim preslapom (OTKINENOTO), Herodotova dvojna, podeljena ili rascepljena planina DISOR(on). Dugo je bila dilema, da li su rudnici olova i srebra na planini Besna Kobila bili rudnici srebra Aleksandra I (Sl.2 ), a da je Besna Kobila i Strmna dvojna planina – DISORon.

Sl.2 Austrijska topografska karta Bugarske i Srbije iz 1913.

Međutim, jedna austrijska topografska karta Bugarske i Srbije Sl.2 iz vremena  mirovnog dogovora u Bukureštu (1913.) bila je ključna da usmerim istraživanja prema planini VALOZI i to samo zbog jednog topografskog podatka, naziva jedne mahale ISOR, u ataru sela Dolnja Ržana, koja i danas postoji na istom mestu ali sa nazivom IŠOR. Možda bi ovaj naziv, naziv mahale ostao irelevantan da nisam u „Turskim popisnim tefterima iz 16.veka za Ćustendilski sandžak“ Sl.3 pronašao opis granice atara za selo Rženo Gradište.

Sl.3 Turski dokumenti iz 16-veka za Ćustendilski sandžak

Turski popisivač beleži da atar sela počinje od planine IPŠOR do doline reke GURUSKO, odatle produžava do planine  KLUGERI, do planine Golema VERBERUSA (?)  i završava se u dolini Ržena.  Ovaj opis granice atara sela Rženo Gradište ( danas postoje dva sela Dolnja i Gornja Ržana) je od posebnog značaja, bez obzira na nesigurnost u prevodu, je ta da su turski zapisivači u 16. veku upisali postojanje planine IPŠOR. Zajedničko za sadašnju mahalu IŠOR i planinu IPŠOR je da su u ataru sela Ržana, ali po čemu ili po kome je mahala dobila ime niko živ ne zna. Google prevodilac je moćno sredstvo za odgonetanje stranih reči, tako ako se uz pomoć njega potraži značenje imena ISOR (ισορ) dobija se isto što i Μπαλ i Βααλ u značenju Bal i Vaal za ime boga Bela, ali ako se iskoristi alatka za izgovor reči ισορ, isor nedvosmisleno zvuči kao disor. I na kraju, da bi završili ovu analizu, prevođenjem reči Δισοραί bez Δ kao ισοραί, koja zvuči kao disorai, u značenju naziva za stanovnike koji naseljavaju planinu ISOR, dobija se назив Ишораи , na Sl. 4 dat je rezultat prevođenja reči ισοραί  i potvrda da su mahala IŠOR i planina VALOZI dobila ime od  boga BELA.

Sl.4 Gugle prevodilac 

Savremeni naziv planine VALOZI nastao je od reči VAAL za ime boga Bela  i GI u značenju NJIH ili ONIJA. Spajanjem reči VAAL + GI –> VALoGI i daljom jezičkom transformacijom u VALOZI  u značenju za naziv stanovnika koji su naseljavali planinu boga BELA.

I na kraju ove analize jedan pogled na vrh planine  IŠOR  ili VALOZI što je isto, kao i na dolinu rečice Išor, koja nastaje od izvora ispod samog vrha  i

pogled na mahalu Išor, koja sa ovim imenom opstaje već više od 2500 godina.

(Nastavlja se)