BEL I ONIA(2) – PELAZGI I HELENI (3)

Da bi razumeli kakvi su odnosi vladali u prostoru BALKANa, kako je nazvan u skorašnje vreme, prostor gde su vladali BEL i ONIA,  potrebno je izvršiti pregled i analizu svega što je napisano do sada, ali i korišćenje savremenih sredstava u tu svrhu neće pomoći, i za sigurno može izazvati samo konfuziju i pogrešno tumačenje, tako da bi mnoge zagonetke ostale nerazjašnjene. Međutim, ove priče nemaju cilj da razreše zagonetke nastale iz nezapamćenih vremena, već da utvrde određene odnose koji su vladali u tom prostoru, i da dadu odgovore na mnogo zablude od strane učenog sveta u zadnja dva veka.

Prethodna priča “ Kako je Miltijad osvojio ostrvo Lemno“ i izvršena analiza u kojoj su otkrivene psihičke osobine Atinjana, koji su se u tom vremenu zvali: Danajci, ali bili su JONCI, jer su imali poreklo od ONIA. Kasnije su postali ELINI, odnosno HELENI, te da su Pelazgi morali da napuste oblast Atike u strahu da ne budu pobijeni i da se presele daleko od njih čak i na ostrvo Lemno. Međutim, prethodna priča, može da nas dovede u zabludu, jer Herodot navodi u jednoj priči da su Atinjani i Pelazgi, ali ne i Dorci. Da ne bi bilo dilema i trilema, potrebno je da se obradi i ova priča:

Pelazgi Napuštaju ostrvo

138) „Pelazgi, koji su u to vreme stanovali na Lemnu, reše da se osvete Atinjanima. Pošto su im bile dobro poznate svečanosti u Atini, oni nabave lađe sa pedeset vesala, pa, kad su atinske žene proslavljale svetkovinu u čast Artemide u Brauronu, oni im postave zasede, pa ih mnogo zarobe, otplove sa njima na Lemno i uzmu ih za svoje inoče. Kad su ove žene rodile mnogo dece, vaspitavale su svoje dečake po atinskim običajima i na atinskom, tj. helenskom jeziku. I ovi nisu hteli da se mešaju sa sinovima pelaških žena, pa su, kad bi neki od njih dobio batina od onih, svi skočili da mu pomognu i da ga brane. Ovi su dečaci čak smatrali da imaju prava da zapovedaju onim dečacima, i bili su mnogo jači od njih. Kad su Pelazgi to primetili, porazgovore se o tome, pa sa užasom pomisle na to do čega će to dovesti: kad ovi dečaci već znaju da se organizuju protiv njihovih zakonitih sinova, i kad već sad pokušavaju da im zapovedaju, šta će tek raditi kad odrastu! I oni tada odluče da poubijaju sinove Atinjanki. To su i učinili, a zatim poubijaju i majke. Po ovom i ranijem zločinu, koji su izvršile žene što su za vreme Toanta pobile svoje muževe, zovu se svi zločini u celoj Heladi lemnijski zločini.“

Herodot,  u ovoj priči otkriva, na sebi svojstven način, da su Pelazgi za razliku od Atinjana, znali tehnologiju moreplovstva, jer su posedovali brodove sa pedest vesala i sistem navigacije, koji im je omogućio nepogrešivo putovanje po moru (sl. 1, na karti iz 1785.), 

SL.1

a koje su naši stari zvali Belo more, a ovde na karti stoje dva naziva  EGIO PELAGO OR ARCHIPELAGO ili αγιο πέλαγο ili αρχιπέλαγο, što bi u prevodu bilo СВЕТИ ПЕЛАГ ИЛИ ПОЧЕТНИ ПЕЛАГ, koji sada neće biti tumačen u ovoj priči (nije tema), ali je činjnica da se je zvalo Pelaško (BELAŠKO) more.

Na sl.1 dat je putokaz od Atine do ostrva Lemno, put kojim su prošli brodovi iz Atine do ostrva Lemno. To što Herodot tvrdi da su Atinjanke bile zarobljene i da su bile inoče Pelazgima, možda samo potvrđuje psihičku osobinu – ljubomoru, koju su imali prema Pelazgima. Pelazgi nisu bili poznati samo po znanju i veštinama u svemu, već i po lepoti i bili sinonim za lepo. Tako da nije istina da su Atinjanke bile otete, već da su dragovljno krenuli sa Pelaškim mornarima na ostrvo Lemno. Događaj koji se zbio kasnije, poznat kao Lemnijski zločin a koji je obrađivan i za vreme vizantijske vladavine ne odslikava istinitost tog događaja, već nagoveštaj da će deca Atinjanki vladati Pelazgima, a da je to tačno može se potvrditi kakvu i koju moć imaju i danas da sakriju očiglednu istinu o svom poreklu ( o tome u temi PARALELE). Da su Pelazgi stvarno izvršili taj zločin čedomorsva, kao rezultat promisli šta će se desiti njima, onda i Atinjani ne bi kao Heleni ili Jelini danas postojali, što se vidi u nastavku priče.

139) „Kad su Pelazgi poubijali svoje sinove, nije im zemlja više htela da rađa, niti su rađale žene, niti se stoka množila kao ranije. Prisiljeni glađu, i zbog toga što im deca nisu rađala, pošalju oni izaslanike u Delfe da pitaju kako da se oslobode tih nevolja. Pitija im naredi da plate Atinjanima kaznu kakvu im oni odrede. I Pelazgi, zaista, dođu u Atinu, te izjave da su voljni da plate odštetu za sve učinjene nepravde. A Atinjani prostru u većnici najlepše jastuke i iznesu na sto najbolja jela, te zatraže od Pelazga da im predadu svoju zemlju u isto takvom stanju. Pelazgi im ovako odgovore: “Kad za vreme bure stignete na brodu iz vaše zemlje u našu, onda ćemo vam je i predati.“

Znali su, naime, da je to nemoguće, jer se Atina nalazi daleko na jugu od Lemna. I tada je na tome i ostalo.“

Pelazgi su imali specifične odnose prema plemenima koja su bila u njihovom okruženju ili u njihovom prostoru i vrlo razvijene društvene odnose u okviru svoje zajednice, koji su se zasnivali na principu jednakosti i podele posla. Tako da su svi pripadnici a i druga plemena u ili van njihovog prostora bili jednaki, oni su bili barabar između sebe i prema drugima, za razliku od kasnije Atinske DEMOKRATIJE, koja je ozakonila robovlasnički društveni sistem i Vladavinu elite. Međutim, Pelazgi da bi očuvali ovakav sistem jednakosti morali su da imaju sisteme za zaštitu. Na prvom mestu je bio njihov predak BEL, koji je u njihovom umu utisnuo dva osnovna principa: da su ljudi jednaki i bez zla prema drugima. Na drugom mestu su bili zaštitnici – vojnici, sa ulogom da zaštite prostor u kome su živeli BEL I ONIA od okolnih plemena koja se nisu pridražavala Belovih principa. Na trećem mestu su bili učitelji i savetnici, sa ulogom da uče i savetuju svoju nezrelu „decu“, kako da postanu ljudi (ČOVECI). Postoje i druge podele, ali one nisu sada bitne.

U ovoj priči, kako kaže Herodot: „Kad su Pelazgi ...“ i na osnovu izloženog možemo nastaviti analizu, tako da tvrdnja da su Pelazgi stvarno učinili zločin možda bude moguća ali od dela plemena koja su bila integrisana u njihov prostor tako što im je duh prošlosti ( ili anđeo na osnovu Danetovog zaveta) ukazao šta treba da urade i koje zlo da učine. Bilo kako bilo, otišli su kod svojih učitelja u PITIJI da PITAJU šta valja činiti, za zlo što ih je snašlo.   

U nastavku priče:

140) „Ali kasnije, posle mnogo godina, kad je Herzones na Helespontu potpao pod Atinsku vlast, dođe Miltijad, Kimonov sin, za vreme duvanja severnih vetrova, iz Eleunta na Herzonezu brodom na Lemno i naredi Pelazgima da napuste ostrvo, podsetivši ih na proročanstvo za koje su Pelazgi mislili da se neće ispuniti. I Hefestijanci ga poslušaju, a Mirinjani nisu hteli da se slože s tim da priznaju da je Herzones Atika, pa su bili opsednuti, dok se i oni nisu predali.

Eto, tako je Lemno pao u ruke Miltijadu i Atinjanima.“,

Herodot kaže : „ Da je Miltijad došao i naredio Pelazgima da napuste ostrvo, a oni koji nisu poslušali bili su opsednuti a potom i proterani“, iz koje možemo zaključiti da su zaštitnici, a ne Atinjani, proterali stanovnike ostrva Lemno za učinjene nepravde. O tome gde su proterivani oni koji nisu mogli da se integrišu u Pelaško društvo u nekoj od priča iz ove teme, koje obrađuju temu zaštitnika prostora gde su boravili BEL i ONIA.