U ovoj
priči biće izvršena analiza odnosa Helena i Pelazga kroz priče iz Knjige
šest, ERATO: „Kako je Miltijad osvojio ostrvo Lemno“ i „Pelazgi Napuštaju ostrvo“ oca istorije. Herodot je lukav čovek i kad
želi da kaže ili objasni negativne osobine Helena on te reči stavlja u usta
drugima, kao da su oni to rekli. Površno čitanje njegovih priča, može da nas
dovede u zabludu, zato ih treba analizirati do svih detalja i proveriti kroz
primere od nepamtiveka do danas.Ovakve priče koje su došle iz tame prošlosti
uvek nose poruke i pouke, koje treba sagledati i naučiti. Međutim, Herodot je
sve poruke šifrirao da ne bi imao BELAJA u sredini u kojoj i sa kime je živeo,
iz tog razloga njegove priče treba dešifrovati, a to znači da treba pronaći i
ključ po kome to treba i uraditi. Mada je taj ključ u prethodnim pričama već
posredno ukazan, on će u nastavku priča biti razgonetnut i posebno naglašen.
Kako je Miltijad osvojio ostrvo
Lemno
137) A Lemno je Miltijad, sin Kimonov, zauzeo na
ovaj način. Atinjani su bili proterali Pelazge iz Atike. Da li su tom prilikom
pravedno postupili ili nepravedno, to ne mogu da kažem, navodim samo ono što su
drugi rekli. Heketaj, sin Hegesandrov u svojoj istoriji, na primer, kaže da su nepravedno
postupili. Kad su, naime, Atinjani videli da je zemlja pod Himetom – a koja je
Pelazgima bila data kao nagrada što su sagradili bedeme oko tvrđave – lepo
obrađena, a ranije je bila rđava i nije ništa vredela, obuzme ih zavist i zažele da se dočepaju te zemlje, te
zbog toga proteraju Pelazge bez ikakvog drugog razloga. A Atinjani sami, na
primer, kažu da su pravedno postupili kad su ih proterali. Pelazgi,
naime, koji su stanovali pod Himetom, odlazili su u okolinu i vršili ovakva
nasilja. Pošto u to vreme ni oni ni drugi Heleni nisu imali robova, odlazile
su njihove kćeri po vodu na Eneakrun. I kad god su one dolazile, Pelazgi su ih
uvek napadali i vršili nasilje nad njima. I nije im bilo dosta što su to
činili, nego su čak pripremali pobunu protiv Atinjana, pa su tom
prilikom uhvaćeni na delu. Atinjani su pokazali da su bolji od njih time
što, iako su imali prava da pobiju Pelazge, pošto su ih uhvatili da
pripremaju zaveru, nisu to hteli učiniti, nego su im samo naredili da se isele
iz zemlje. Tako su se Pelazgi odselili i nastanili se u drugim predelima i na Lemnu. To je rekao Heketaj, a Atinjani
pričaju ovo.
U ovoj priči „Kako
je Miltijad osvojio ostrvo Lemno“ saznajemo, a kako je rekao Heketaj u svojoj Istoriji,
da su Atinjani nepravedno postupili što su proterali Pelazge, jer
su proterani sa svoje zemlje, koju su valjano obrađivali, što je izazvalo kod
Helena zavist i želju da otmu tu zemlju. Naime, Heketaj smatra da
su Atinjani dali neki krš ispod brda Himet kao nagradu Pelazgima što su sagradili bedeme
oko Akropolja, koje nazvahu Pelasgikon (Πελασγικόν), pri tome i
on smatra da je to bila Helenska zemlja. Činjenice kao što su: da Heleni nisu
znali da naprave bedeme ili da od krša naprave dobru zemlju, govore o tome da
nisu posedovali znanje i za takve rabote.
Međutim, Herodot u
prepoznatljivom stilu pričanja kaže: – „Atinjani sami, naprimer kažu : ....“, a
da se ne dosete Atinjani: da u to vreme Atinjani i drugi Heleni nisu imali
robove, a odmah nakon toga kaže : Pelazgi su čak pripremali pobunu protiv
Atinjana, i da su tom prilikom uhvaćeni na delu, a da su oni toliko bili dobri
da bez obzira što su imali PRAVA da
ih pobiju, pošto su ih uhvatili da pripremaju zaveru nisu to hteli učiniti, već
su ih primorali da se isele iz zemlje. Navode i da su Pelazgi napadali njihove
kćeri, koje su dolazile kod njih po vodu. Iz ove priče, možemo izvući
zaključak, da su Atinjani imali prava
da ih pobiju, ali i to da su im uzeli zemlju, ali nisu i vodu, znači da Pelazgi
nisu bili porobljeni u to vreme, a to što su slali svoje kćeri po vodu ukazuje
da su bili vojnički slabi.
Ovde, u ovoj priči,
nameću se pitanja: ko su bili Atinjani, zašto Pelazgi nisu bili pod zaštitom, gde su bili
njihovi zaštitnici, kakva su to prava imali Atinjani, koju religiju i kakvi su
bili društveni odnosi kod Atinjana i Pelazga i kojim jezikom su govorili i
zašto su DANAJCI u 7. veku p.n.e. sebe
nazvali Elini (Έλληνες ), na koja treba dati valjane odgovore. Međutim,
odgovoriti na ova pitanja nije lako i zato će ova priča o Pelazgima i Helenima trajati
sve dok se konačno i nedvosmisleno ne dođe do nepobitnih odgovora.
Ko su bili Atinjani?
U priči „PEONIA“, naveli
smo da su to Danetova deca, da je to narod koji je došao s mora, i da je bio
prognan i da je našao utočište kod pelaškog naroda. Preko pesnika Omira
(Homera) i Ovidija saznajemo da sa njima treba biti obazriv, i da imaju jednu
psihičku osobinu – lukavstvo. Međutim,
najbolji odgovor na ovo pitanje daje sam Herodot u Knjizi II, EUTERPA i priči
„Atina. Poreklo Atinjana“
56) Ovim rečima, kad su stigle, Krez se najviše obradovao, više nego
svim dotada, jer je mislio da nikada mazga neće vladati Mediji umesto čoveka, i
da neće zbog toga ni on ni oni posle njega prestati da vladaju. Posle toga se
raspitivao koji su najmoćniji među Helenima, da bi ih pridobio za prijatelje.
Raspitajući se, doznao je da su Lakedemonci i Atinjani ispred svih. Lakedemonci
su dorskog porekla, a Atinjani jonskog. Oba ova naroda isticala su se
iznad svih ostalih helenskih naroda. Atinjani
su vodili poreklo od Pelazga, a Lakedemonci su helenskog porekla. Atinjani
nisu nikad izlazili iz zemlje, dok su Lakedemonci jako poznati po svojim lutanjima i putovanjima. Za vreme kralja Deukaliona stanovali su u zemlji
Ftijotidi, a za vreme Dora, sina Helenova, u zemlji ispod Ose i Olimpa,
Histijeotidi. Kad su ih Kadmejci proterali, nastanili su se u oblasti Pinda pod
imenom Makedonci. Odatle su, prešli
u Driopidu, a iz Driopide dođu tako na Peloponez i dobiju ime Dorci.
U ovoj
priči iz Knjige II Euterpa, od oca Istorije, dobili smo odgovor i nepobitnu
ISTINU da su Atinjani poreklom Pelazgi
i ništa više o njima. Herodot u svom prepoznatljivom stilu, zavlači čitaoca a u
svoje vreme atinsku publiku, koja je slušala njegove priče i za to dobijao
nadoknadu u novcu, i to tako da nije davao konačne odgovore. Odgovore je
sakrivao u drugim knjigama, i to tako, kada priča „Kako je Miltijad osvojio
ostrvo Lemno“ iz knjige VI , ERATO tera čitaoca da se vrati na Knjigu II u kojoj
kaže da su Atinjani jonskog porekla, da bi kasnije rekao da su poreklom
od Pelazga, odmah uvodi Lakedemonce za koje kaže da su Makedonci a oni su od
Dora, sina od nekog Helena, da bi na kraju svrstao Dorce tako zvane Makedonce
(Lakedemonce) i Jonce tako zvane Atinjane da su pripadnici Helenskog naroda. U
ovoj igrariji sa nazivima, a da nas ne bi zavlačio iskorističemo „ključ“,
ključnu reč, koju smo i ranije koristili za odgonetanja suštine njegovih ISTINA
i kako su Heleni i po kome dobili ime. Herodot i ostali pripovedači starina do
današnjih dana kažu od nekog Helena a u originalu Έλληνες – ELLINA. Ključna reč „BEL“ koju smo
iskoristili kod odgonetanja imena ORBELOS ( Όρβηλος ) i PEONIA (Παιονία), dala nam
je odgovore i značenje ovih naziva, te omogućila da otkrijemo prostor gde se
nalaze. Ovde ne treba smetnuti sa uma da Elini nisu znali da izgovore
glas B, pa su ga menjali sa P, a u daljem prostoru gde su vladali BEL i ONIA i
ispustali, gutali ili gl’tali glasove kao deca na početku svog razvoja. Iz ovoga možemo
izvući zaključak da su od strane Pelazga, oni nazvani BELINI, jer su bili i oni
BELOVI, Belova deca. Šta znači BELINI, otkriva nam kasniji naziv: HELEN,
koji dobiše od Rimljana. Rimljani, su na svaku reč ispred E dodavali H, što će
se videti u kasnijim pričama vezano za njih. Tako su BELENI (BELINI) za
rimljane bili Heleni. Značenje reči BELENI može se i ovako objasniti: u
početku, kad su Danajci došli kod Pelazga bili su tamne pigmentacije, u mešanju
sa njima (Pelezgima) oni su se oBELILI, postali su oBELENI ( Biljana platno BELLEŠE). Beleni tako zvani Heleni su i ISTINSKI to što
nam prenosi Herodot, poreklom JONCI što se vidi i iz naziva PEONIA – Πα(ιονία ) , znači da su Atinjani od ONIA.
I na kraju ove analize možemo zaključiti da
su u prostoru PEONIJE vladali
BELovi – Pelazgi (obeleženi), a da su I ONIA ( ι ονία ) –
Beleni (obeljeni,obeleni, (b)ellini, ελληνε
ili heleni) živeli zajedno s njima.
U ovoj
priči, posle ove analize, za sigurno smo utvrdili da su Atinjani isto što i Heleni
i da potiču od Pelazga i da su istovremeno i Jonci(ι ονία - jonija).
U
nastavku analize, u narednoj priči „ BEL I ONIA(2) – PELAZGI I HELENI (2)“ biće nastavljena
analiza uz pomoć Herodotove priče: „Pelazgi
Napuštaju ostrvo“, koja bi trebalo da da odgovore na
postavljena pitanja, a posebno na značenje imena ATINA i međusobne odnose
između Pelazga i Helena.
Нема коментара:
Постави коментар