ORBEL - PREGLED

Prostor gde su boravili BEL i ONIA ( PEONIA),  bio je od posebnog interesovanja za pismene ljude iz prošlosti. Tako o njemu pišu Aristotel, Herodot, Strabon, Tukidid …iz antičkih vremena, a iz bliske prošlosti: Martin Segon (istaknuti humanista s kraja 15 veka, sin Jovana Sagonisa iz Kotora), nemački putopisac Ami Bue, austrijski konzul Johan Georg von Hahn,

Aristotel opisuje floru i faunu u tom prostoru, pri čemu navodi da po šumama u planinama žive lavovi, risovi i bizoni, a u reci Strimon (Struma)  jegulje. Herodot piše da su iz šuma Orbelosa stanovnici jezera Prasias dovozili drva za svoje kolibe. Strabon nam daje informacije da se u  zemlji Paraorbelia ( Orbelova zemlja) nalaze antički gradovi : Aleksandropolis, Desudaba, Garesk, ... . Pomponije Mela (44.ne) kaže: u unutašnjosti Trakije postoje tri planine Hemus, Rodopa i Orbelos. Trideset godina kasnije, pri opisu Makedonije, Plinije Stari ukazuje na tri planine, među kojima je i Orbelos. Za planinu između reka Strimon i Nestos piše i Tukidid (454. p.n.e.) i kaže da je to Orbelia.

Postavlja se pitanje, zašto u savremenoj geografiji ovo ime nije zauzelo svoje mesto, već se zadnjih dvesta godina vodi polemika oko lokacije ove zagonetne i mistične planine. Ljudi od nauke iz Bugarske, tvrde da je to Pirin, iz Makedonije da je to Belasica, pa Osogovo. Odgovor na ovo pitanje zalazi u sferu politike, koju vodi Austrougarsko carstvo prema tada već oslabljenom Turskom carstvu. O apetitima i metodologiji Beča da zavlada tim prostorom u nekoj drugoj priči, a sada u ovoj priči da dam jedan kratak pregled, koji su dali istraživači u 19 veku.

Nemački putopisac i geolog, Ami Bue putuje ovim prostorima i locira nekoliko planina (Kurbecku, Širenu, Snegpole), ali nije siguran gde je tačno Orbelos. Tako na Kiepertovoj karti iz 1853. nalazimo Kurbetcku planinu sa vrhom Spach , Egrisu Dagh, Snegpole i Dowanicu. Na karti Balkana( J. Scheda) iz 1859. data je planina Egrisu Dagh (Orbellus), severno od Egri Palanke (Krive Palanke).

Francuski putopisac i diplomata, baron Felix De Beaujour, putuje u Tursku 1816., u svojoj knjizi Voyage militaire dans l'empire Ottoman(1829) navodi i locira planinu Orbelos (str.100,209,210,211,231,232,359), u kontekstu opisa Grčke, Makedonije i mogućih vojnih puteva. U izveštaju navodi (str.359): da su najpogodniji prelazi između Skardosa i Orbelosa, kao i između Orbelosa i Hemusa.

Nemački putopisac, poznat po putovanjima po Africi, Heinrich Barth putuje u jesen 1862. , u evropskom delu Turske. Svoje putovanje od Ruščuka preko Filipopla, Rilskog manastira, Bitolja do Soluna je opisao u knjizi Reise durch das innere der Europäischen Türkei,1864, u drugom odeljku ( Zweiter Abschnitt: Hoch-Bulgarien oder Alt-Päonien . 59—140), gde ovaj deo Bugarske naziva i Starom Peoniom. Boraveći u Rilskom manastiru od monaha saznaje da je planina Rila, antički Orbelos, ali navodi da je ovaj pogled definitivno pogrešan i da će se na ovo pitanje osvrnuti na nekom drugom mestu.(str.89).

Grupa autora u knjizi Europa und seine Bewohner: ein Hand-und Lesebuch für alle Stände ..., Band 4, 1836. na strani 92 daju opis kjustendilskog sanđaka i napominju da se u njenom severnom delu nalazi srebrom bogata Egrisu Dag, koja se Orbelus nekad zvala. 

U knjizi kapitana Bendereva „ Военная география и статистика Македонии и соседних с ней областей Балканского полуострова. 1890.“ dat je opis planine Orbelos i okolnih planina i masiva  na stranicama od 183 do 189.

Ovaj pregled bio bi siromašan, nepotpun i možda bi izazvao nedoumice kod čitatelja da nije ove knjige, koja daje mnoge odgovore na položaj planine OR('L)BEL. 
Naredna priča ima za cilj da odredi lokaciju planine OR'L BEL ili  BEL OREL (BELI ORAO) kako bi sada savremeni PEONCI ovu planinu zvali. 
O peonskom jeziku i njihovom pismu, koje neprekidno traje već više od 2500 hiljade godina u nekim pričama kada dođu na red.