JEZERO PRASIAS - PERSIJSKI IZASLANICI U MAKEDONIJI

Na osnovu Herodotove priče o " Preseljavanju Peonaca u Aziju", saznali smo da su se jedino stanovnici oko jezera Prasias i oni oko Panagejske planine suprostavili Persijancima pod komandom Megabaza. Stanovnici oko Panagejske planine i lokacija planine Panagej nema neki značaj za određivanje lokacije jezera Prasias, pa neće biti predmet razmatranja. Međutim, sledeća Herodotova priča ( Persijski izaslanici u Makedoniji ( iz Knjige V pod nazivom Terpsihora ), daje nam bliže geografske podatke o jezeru Prasias:

17) Zarobljeni Peonci budu odvedeni u Aziju, a kad je Megabaz pokorio Peonce pošalje u  Makedoniju izaslanstvo od sedam najuglednijih Persijanaca, koji su posle njega uživali najveći ugled u vojničkom logoru. Ovi budu poslani Aminti da u ime kralja Darija zatraže zemlju i vodu.  Makedonija se nalazi nedaleko od Prasijaskog jezera. Sa jezera se prvo dolazi u rudnik iz koga je Aleksandar dobijao dnevno po jedan talent srebra, a zatim kad se posle rudnika pređe planina Disoron, dolazi se u Makedoniju.

Ovaj deo (17) priče možda je dovoljan da bliže odredi položaj jezera Prasias, ali treba čuti celu priču o persijskim izaslanicima, kako bi u potpunosti shvatili ko su bili stanovnici jezera Prasias. 

18) Kad su persijski izaslanici tamo stigli i izašli pred Amintu, zatraže oni od njega za kralja Darija zemlju i vodu. Oni im dadu što su tražili i pozove ih da mu budu gosti, pa im priredi sjajan ručak i ugostio je Persijance što je bolje mogao. Kad su posle ručka sedeli i pili vino, Persijanci izjave:

                 „Prijatelju Makedonče, mi Persijanci imamo običaj da na svečani ručak dovodimo sa sobom i svoje žene i ljubaznice da sede sa nama. Pošto si nas tako lepo dočekao i tako sjajno ugostio, i dao kralju Dariju zemlju i vodu, možeš postupati i po ovom našem običaju.“

                  Na to odgovori Aminta:

                  „ Persijanci mi nemamo takvog običaja, nego su kod nas odvojeni muškarci od ženskih; a pošto ste vi gospodari i zahtevate ih, biće vam i ta želja ispunjena.“

                  Posle tih reči pošalje Aminta po žene. Kad su one na njegov poziv došle, sednu sve redom preko puta Persijanaca. Videvši lepe žene, Persijanci rekoše da to što je Aminta uradio tek nije pametno, jer bolje bi bilo da žene uopšte nisu dolazile; a ovako su došle, a nisu sele pored njih, nego preko puta njih, te moraju samo da pare oči. Aminta nije imao kud, te naredi ženama da sednu pored njih. Kad su ga poslušale i sele, Persijanci ih odmah počnu hvatati za grudi, jer su bili već pijani, a poneki su pokušali i da ih ljube.

19) Gledajući to, Aminta je bio miran, iako mu je bilo krivo, jer se jako bojao Persijanaca. Ali Amintin sin Aleksandar, koji je bio tu i sve to gledao, pošto je bio mlad i nije doživeo nikakvu nevolju, nije više mogao da se uzdrži, te zlovoljno reče Aminti:

„ Ti si oče, s obzirom na tvoju starost, možeš povući, i okani se pića, a ja ću ostati i dvoriću goste.“

Aminta primeti da se Aleksandar sprema da uradi nešto nepromišljeno, pa reče:

„Sine, vidim dobro šta hoćeš da uradiš u tvojoj ljutini; zato i hoćeš da me pošalješ da bi mogao da uradiš nešto nepromišljeno. Preklinjem te da ne preduzimaš ništa protiv tih ljudi i da nas ne upropašćuješ. Dakle, uzdrži se i zažmuri, a poslušaću te da odem.“

20) Kad ga je Aminta to zamolio i otišao, reče Aleksandar Persijancima:

„ Poštovani gosti, ove vam žene stoje potpuno na raspoloženju i možete ih, ako vam je po volji, sve ili pojedine od njih da obljubite. Vi samo dajte znak koji želite. A sada je skoro vreme da se ide na spavanje, a kako vidim, prilično ste se napili. Ove žene, ako vam je po volji, pustite da se operu, pa će vam se posle umivanja opet vratiti.“

Posle tih reči pošto su Persijanci na to pristali, pošalje on žene napolje u ženske odaje, a Aleksandar obuče isti toliki broj golobradih mladića u ženska odela, pa im svakom da nož i uvede ih unutra, pa kad je s njima ušao reče Persijancima:

„ Persijanci, mislim da ste kraljevski ugošćeni. Izneli smo pred vas što smo najbolje imali i mogli da nabavimo, a i ono što je najskupocenije od toga svega, nudimo vam još i svoje majke i sestre da se uverite da vam ukazujemo onakvo poštovanje kakvo vam i pripada i da bi mogli da javite vašem kralju kako vas je i za stolom i u krevetu lepo ugostio Helen, njegov namesnik u Makedoniji.“

Posle tih reči posadi on pored svakog Persijanca po jednog Makedonca preobučenog u žensko odelo. Ovi pak, čim su Persijanci pokušali da ih miluju poubijaju ih sve do jednog.

21) I tako su ovi platili glavom, i oni i njihova posluga; sa njima su, naime, došla i kola i posluga i sva mnogobrojna oprema; sve je to zajedno s njima iščezlo bez traga i glasa. Kratko vreme posle toga Persijanci povedu veliku istragu povodom tih ljudi, ali ih je Aleksandar umeo vešto da umiri, jer je dao mnogo novca i sestru, koja se zvala Gigeja šefu te istražne komisije, Persijancu Bubaru, i tako ga podmitio. Tako je stvar bila zataškana i prestala da se govori o pogibiji Persijanaca.

22) A da su ovi Perdikini potomci zaista Heleni, kao što to oni i sami tvrde, u to sam i ja ubeđen i dokazaću to malo kasnije, a, uostalom, priznali su ih kao takve i sudije na olimpijskim utakmicana. Kad je, naime,  Aleksandar došao u Olimpiju i hteo da se takmiči u trčanju, jer su tvrdili da u takmičenju mogu da uzmu učešće samo Heleni, a ne i varvari. Tada je Aleksandar dokazao da je Argejac i priznat je za Helena, a na utakmici je među prvima stigao na cilj. Eto, to se tako desilo.

Na osnovu ove Herodotove priče saznajemo za sigurno da su nedaleko od jezera Prasias došli izaslanici  persijskog vladara Daria, koje je poslao vojskovođa Megabaz . Da su stanovnici jezera Prasias imali vladare , i da je njihov vladar ( pravitel ) bio Aminta, a da je njegov sin Aleksandar imao rudnik srebra blizu jezera, a da se na tom putu, koji vodi od jezera Prasias, preko rudnika srebra pređe planina Disor ulazi u Makedoniju. Znači možemo zaključiti da se jezero Prasias, rudnik srebra, planina Disor i mesto ili grad gde su primljeni persijski izaslanici bili blizu Makedonije ali ne i u Makedoniji. Samo ime Makedonija govori o tome, jer su poklonici kulta majke - MAKE bili DO ONIA. O kultu majke (Mako, Make ili Makje) u nekoj drugoj priči.
Herodot ovde pravi zbrku sa imenima pripadnosti Aleksandra, prvo kaže da je on Peonac, iz okoline jezera Prasias, da se Makedonija nalazi kad se planina Disor pređe,  Amintu Persijanci oslovljavaju " Prijatelju Makedonče", Aleksadar za sebe kaže Persijancima:          " .. da javite vašem kralju kako vas je i za stolom i u krevetu lepo ugostio Helen, njegov namesnik u Makedoniji". Da bi na kraju priče izvodio dokaze da su Makedonci i Peonci varvari, a da su Perdikini potomci a i sam Aleksandar Heleni. 
Bez obzira na ove zbrke oko imena, do naših dana dolaze saznanja da su stanovnici oko jezera Prasias imali dinastiju i da su Perdika, njegov sin Aminta i unuk Aleksandar vladali tim prostorom i da je Aleksandar kovao novac, jer je dobijao po jedan talent ( 26Kg) srebra dnevno iz rudnika, a da je u Darijevo vreme bio njegov vazal - upravnik u Makedoniji. Činjenica da preduzima nešto nepromišljeno, po rečima njegovog oca Aminte, protiv Persijanaca i način na koji je to uradio, govori da je bio bezkompromisan i lukav čovek, pri čemu naglašava svoje lukavstvo rečima  " .... da ih je za stolom i u krevetu ugostio Helen". Znači da u ovom kontekstu reč Helen je epitet za lukavstvo, po čemu su bili Grci i poznati u starom svetu.
Etimologiju reči Helen, Helas ( Ελλάς ), Elada ( Ελλάδα ) i Grk ( Γραικός ) razjasnićemo u nekoj od priča kada dođe vreme.