ORBEL - GEOGRAFIJA

U prethodnoj priči ( ORBEL - PREGLED ) dao sam samo jedan kratak pregled knjiga napisanih u protekla dva veka i napora da se pronađe planina ORBEL(OS) iz Herodotove priče. Namera je da se u ovoj priči tačno locira položaj planine i njen savremeni naziv, ali pre toga daću jedan kratak pregled geografskih karata iz prošlosti, koje su mi bile dostupne a gde se spominje planina ORBEL. Doduše i Han je izvršio detaljnu analizu topografskih karata, i locirao planinu i bio na planini ORBEL(OS), što se vidi iz njegovih putopisa, ali iz nekih razloga to nije uzeto u obzir. Interesantno je napomenuti, a može biti i to razlog, da se knjiga sa istim naslovom, koju sam pronašao u biblioteci u Parizu razlikuje od one iz Berlina samo u delu, koji obrađuje lokaciju planine Orbel(os). O Hanu i njegovim putopisima, radovima i nesumnjivom doprinosu, koji je dao za prostor Peonije i u pozitivnom i negativnom smislu u nekoj drugoj priči kad dođe vreme.

U Ptolomejevoj Geografiji (vidi ovde), smatraju da ju je sastavio negde oko150 g.n.e. do naših dana došle su karte na kojima je prisutno ime planine  mo ns. Orbelus(lat.)  Sl1.

Sl.1

a na istoj karti, ali od drugog izdavača to isto samo malo bolje i dodata je oblast Orbelie Sl.2.

Sl.2

Postoje i druge karte, kao što je ova sa Sl. 3 iz 1859. gde je označena Egrisu Dag kao Orbelus, ali i i taj prostor oko Orbela kao Balkan, odnosno kao Hemus.

Sl.3 Karta Balkana iz 1859 J. Scheda

Egrisu Dag je turski naziv za planinu Orbel, normalno da je tu i Egri Palanka (Kriva Palanka)

Sl.4  Karta  Turske iz  1845.

Međutim, na karti Turske iz  1845. (Sl.4)  pored Egrisu Dag je i planina Argentaro (Srebrena planina), za koju smatraju da je planina Orbelos.

Ovaj prostor za geografe , kartografe i putopisce iz tog vremena  bio je nepoznat, tako da su često u kartama unosili neproverene čak i pogrešne podatke.

Sl.5 Kiepertova karta iz 1853.

Hajnrih Kipert, čuveni nemački geograf  i kartograf, za račun carskog dvora,  premerava prostor Otomanskog carstva i na svojoj karti ne uspeva da unese lokaciju planine Orbel, smatra da je to tzv. Kurbecka planina sa vrhom Spash, unosi i planinu sa imenom Egrisu Dag a da pri tome nije bio svestan da je to planina Orbel. Za Kiperta prostor između Kurbecke planine (Besna Kobila), Egrisu Dag (Orbel) i na sever do planine Snegpole (Vrtop) pretstavljena je belinom i bila je terra incognita ne samo za svet, već i za Bugarsku i Srbiju. Austrijski generalni štab 1876. izdao je veliku kartu balkanskog prostora, ali je iz tog prostora označio samo po neko selo, a reke samo tačkama. Nakon Berlinskog kongresa, međunarodna komisija postavila je granice između Kneževine Srbije i Knjažestva Bugarske, pa je profesor Kipert izradio detalniju kartu, ali je samo označio reke i sela oko granice, a unutrašnjost postaje poznata tek posle izrade ruske karte iz 1884.( Sl.6).

Sl.6 Detaljna karta Knjaževstva Bugarske iz 1884.

Ruska karta detaljno prikazuje prostor, koji je bio dugo terra incognito, na njoj su do detalja unešeni nazivi sela, reka, potoka i planina. Tako da je na ovoj karti obeležena planina Doganica sa vrhom Golem Vrh, a po njenom grebenu bila je granica sa Turskom (Kosovskim vilaetom). Na istočnim padinama planine razmešteno je selo istog imena kao i planina. Meštani sela Doganica, u tursko vreme bili su poznati po pripitomljavanju orlova i sokola i njihovo uvežbavanje za lov, pa su ih Turci zvali dogandžije. 

Sl.7 Đeneral štabna karta Srbije

Planina Orbel je i na đeneral-štabnoj karti Srbije Sl.7 iz 1893. označena kao Doganovska pl, slično je i sa Austrougarskom kartom iz  1910.

Nameće se jedno pitanje: zašto je interes istraživača prestao krajem 19. veka da se pronađe i locira planina iz Herodotove priče, ali o tome u nekoj priči kad dođe vreme.  

Na topografskoj karti sa Sl.8 savremeni topografi ne obeležavaju planinu nikakvim imenom, navode sve vrhove, obeležavaju sve reke, potoke i izvore kao i naseljena mesta, ali od imena ni traga. 

Sl.8 Topografska karta  Srbije  1: 25000 iz 1971.

Planinu Orbel kako su je nekad zvali, koja je kroz prohujalo vreme bila zaboravljena, jedna je od najlepših planina, koju sam pohodio  (vidi ovde), meštani je zovu Bele Vode. O planini, njenom opisu i značenju Belog sam rekao dosta u prethodnim pričama. Ime bele vode ima značenje sveto mesto. O tome da meštani nisu zaboravili boga jedinoga Belog, svedoči freska u crkvi Sveti Georgije u selu Žeravino, na kojoj je prikazan SAVAOT ( sve otac ili sav otac ili svima otac), BOG BEL (BAL, B'L, VAL, PAL ...) sa svojim heruvinima obučeni u plaštu sa orlovim perjem (Sl. 9), koji su po značenju na istom nivou kao i beli orlovi u staro vreme..

Sl. 9 Beli Bog ili Gospod SAVAOT

Od svih vrhova koje ima planina Bele Vode (ORBEL) treba istaći vrh Anište, sadašnje tumačenje reči je da je to mesto nekad bilo carski letnjikovac, što nije isključeno. Međutim, u staro vreme tu je boravio Bog Neba koga su zvali AN, a bog BAL je bio Kao AN,  i bog BEL jeste bio i nebeski bog. Od BAL K(ao) AN nastade BALKAN, pa nije čudno da je na karti sa Sl.3 Karta Balkana iz 1859, J. Scheda tačno locirao prostor Balkana. Znači prostor gde su boravili BEL i ONIA (PEONIA) i gde je BEL ili BAL bio isto kao i nebeski bog AN (BALKAN), isti prostor u zavisnosti od vremena i plemenskog roda, koji je boravio, dolazio ili prolazio tim prostorom.

U ovoj priči određen je geografski položaj svete planine ORBEL, njeno sadašnje ime BELE VODE, odakle su stanovnici jezera Prasias dovozili kolje za izgradnju svojih koliba.

U narednoj priči vratiću se na priču POČETAK, Herodotovu priču o "Preseljavanju Peonaca", kako bi izvršili analizu te priče u cilju odgonetanja imena i lokacije jezera Prasias.