Priča o jezeru Prasias tematski će biti podeljena u više nastavaka, a treba da da odgovore na mnogo pitanja:. Gde se jezero Prasias nalazi, koji je savremeni naziv, od kad ovde žive ljudi, kakva je bila njihova kultura, kakvi su bili običaji itd. U prethodnim pričama ustanovili smo za sigurno, da se jezero Prasias nalazi u Peonii tamo gde vladaju Bel i Onia. Izvršena je lokacija planine Orbel, demistifikovano je značenje imena (Orel Bel) i utvrđen je savremeni naziv ( Bele Vode). Takođe smo saznali kroz priču o Božuru ( Peonii), da su stanovnici iz prostora gde vladaju Bel i Onia bili i lekari, a da su bili sposobni i da izleče bogove.
U ovoj priči, a valja se podsetiti Herodotove priče o " Preseljavanje Peonaca u Aziju " iz Knjige V pod nazivom Terpsihora, i to onog dela koji se odnosi na jezero Prasias i planinu Orbel.
16) Oni oko Pangejske planine i sa Prasijadskog jezera nisu uopšte pali Megabazu u ruke. On je, doduše, pokušao da pokori i one koji su stanovali na jezeru, i to ovako: usred jezera nalaze se drvene skele na visokom kolju, a pristup sa kopna omogućen je pomoću jednog uskog mosta. Kolje ispod skele nekad u staro vreme donosili su zajedno svi stanovnici naselja, a kasnije su stvorili ovakav običaj. Kad god je neki od njih uzimao jednu ženu, donosio bi iz planine, kojoj je bilo ime Orbel, po tri koca i stavio bi ih ispod skele; kod njih se svaki čovek mnogo puta ženi. Svaki ima na skeli po jednu kolibu u kojoj stanuje i iz koje kroz skelu vodi jedan otvor dole u jezero.Malu decu vezuju užetom za nogu bojeći se da se ne skotrljaju u jezero. Konje i goveda hrane ribom, a ribe ima toliko mnogo da, kad se kroz otvor spusti na užetu vrška u jezero i posle kraćeg vremena izvuče, bude puna puncata ribe. Ima dve vrste riba, od kojih se jedna zove „papraks“, a druga „“tilon“.
Herodotova priča o stanovnicima jezera Prasias daje nam oskudne podatke o samom jezeru. Iz njegove priče saznajemo: da je jezero bilo blizu planine Orbel, jer su stanovnici donosili kolje sa te planine za izgradnju svojih koliba na samom jezeru, kao i na postupak gradnje koliba i da su imali pristup sa kopna preko uskog mosta..Malu decu su vezivali užetom za nogu, bojeći se da se ne skotrljaju u jezero.Jezero je bilo bogato ribom, i da su svoje konje i volove hranili ribom.
Podatak da su decu vezivali užetom za nogu otkriva nam da je nejač bila u kolibama, dok su odrasli imali uobičajene aktivnosti, i da su stanovnici jezera Prasijas znali tehnologiju izrade užeta, odnosno da su gajili konoplju. Sa planine Orbel donosili su kolje, koje je korišćeno za izgradnju koliba - sojenica otkriva nam da je jezero Prasias bilo u neposrednoj blizini planine Orbel ( Orbelos ), da su koristili kolje od drveta, koje je sadržalo dosta smole, kako bi bilo otporno na truljenje i da je raslo na toj planini. Društvena zajednica stanovnika jezera je u početku bila ravnopravna ( svi su išli da donose kolje), zatim je bila poligamna ( imali po više žena), a za svaku novu ženu, muž je donosio po tri koca sa planine Orbel. Kako žene nisu učestvovale u donošenju kolja sa planine ukazuje nam da su u njihovoj društvenoj organizaciji žene bile u podređenom položaju, dok su u proteklom vremenu bile ravnopravne, a možda i dominantne..
Podatak da su hranili konje i goveda ribom, ukazuje nam prvo, da su imali metodu pripitomljvanja goveda i konja, koja su u tom vremenu lutala prostorom u koji su obitavali, drugo, da je prostor bio bogat pašnjacima i vodom, treće, da su goveda koristili za vuču između ostalog i za vuču kolja sa planine Orbel i četvrto da su imali prevozno sredstvo (po mojoj proceni) zbog konfiguracije terena, saonice za prevoz kolja. Ako su koristili saonice to je podrazumevalo da je prostor oko njih, putevi kojim su se kretali do planine Orbel, bio pretežno pašnjački, odnosno bogat travom, što se i danas koristi u okolini jezera Prasijas.
Činjenica da su koristili ribu u ishrani daje nam osnovu da kažemo da su bili intelegentni, jer je poznato da korišćenje ribe u ishrani povećava intelektualni potencijal čoveka, što implicira da su stanovnici rano otkrili mnoge veštine i tehnologije, koje su im omogućile lakši život u uslovima koja su vladala u tom vremenu.
Na osnovu ovoga možemo da pretpostavimo, da su stanovnici jezera Prasijas ovladali mnogim tehnologijama, koja su bila nedostupna drugim narodima, što zahteva jednu potpuniju analizu nego šio je bila do sada..
Stanovnici jezera Prasias znali su da izaberu mesto gde će da žive, prvo su izabrali da to bude na vodi, normalno iz bezbedonosnih razloga, drugo zbog surovih zimskih uslova, mesto gde je klima pogodna za život, a u letnjim uslovima prijatna. Da bi to ispunili, morali su da nađu jezero, koje je imalo tople izvore, kako ne bi imali potrebe za nekim drugim sistemom za grejanje i da bude jezero na dovoljnoj nadmorskoj visini kako se ne bi razvijali insekti poput komaraca.
Stanovnici jezera Prasijas znali su tehnologiju pripitomljavanja divljih životinja, jer se divlji bizoni živi love teško, zato što ne postoje tako jake mreže, koje mogu da
izdrže njihovu silinu. Njihovi lovci su ih lovili tako, što su nalazili takva mesta, koja su dosta
strma, ograđiivali su ih čvrstom i zdravom ogradom. Strmi i ravni deo pokrivali su sirovim odranim kožama, a ako nisu imali takve, onda su suve kože mazali uljem, da bi bile
klizave. Posle toga bi najbolji jahači terali bizone, do takvog
mesta, koje je opisano. Bizoni bi odmah skliznuli kod prvih koža i klizali bi do ravnog
dela, gde bi ostali da leže. Četvtog ili petog dana, dok leže životinje od gladi
i iznemoglosti, dolaze oni lovci, kojima je zanat pripitomljavanje. Oni hrane
bizone ljuspama šišarki od borova, jer u tim okolnostima životinje ne mogu da prime neku
drugu hranu, tada bi ih vezali konopcima i odvodili.
Pored ove tehnologije pripitomljavanja, zbog prevoza drveta i ostalih potrepština vezane za izgradnju utvrđenja i hramova posvećenih njihovim bogovima, izmislili su jaram i potkivanje, i sedlo za konje. Potkivanje je podrazumevalo da su prerađivali rudu i dobijali odgovarajuće metale. Prevoz kolja i kamena zahtevalo je da su imali mrežu puteva, koji su bili najčešće grebenom planina.
O stanovnicima jezera moglo bi se reći mnogo, ali za sada toliko, jer treba dati odgovore na događaj, koji se desio posle pobede, koju su izvojevali Persijanci, ali o tome u priči: Jezero Prasias - Persijski
izaslanici u Makedoniji ( iz Knjige V pod nazivom Terpsihora ):
Нема коментара:
Постави коментар