Perdika
Ove priče,
priče o Pelazgima i Helenima imaju za cilj da razotkriju složene odnose koji su
vladali u prostoru gde su boravili BEL i ONIA. U pethodnoj
priči napomenuto je da su Pelazgi imali vojsku koja je imala zadatak da štiti
prostor gde su boravili BEL i ONIA od svih mogućih opasnosti i zala, koje mogu
da zadese stanovnike prostora. Da bi odgonetnuli ko je sve bio zaštitnik u ovom
prostoru, potrebno je ponovo u sklopu ove teme, razmotriti priču o Jezeru Prasias
– PERSIJSKI IZASLANICI U MAKEDONIJI
(vidi ovde), u kojoj smo saznali nakon analize ove priče, da su se stanovnici
sa i iz okoline jezera Prasias suprostavili i uspeli da se odbrane od nasrtaja
moćne persijske vojske. Neposredno iz ove priče saznajemo da su vladari na tom
prostoru u tom vremenu bili Perdikini potomci, Aminta i Aleksandar, koji su
uspešno izvršili zadatak. Da bi odgonetnuli da li su oni stvarno bili
zaštitnici pomoći će nam samo Perdikino ime, koje ima značenje ZAŠTITNIK, a koren reči perde
i danas ima isto značenje u prostoru oko jezera Prasias i šire. Tako ograđeni prostor između, od jednog do
drugog ko(l)ca, sa iskovanim tarabama (proškama) ili isprepletenim granama,
ili zid između dva stuba ima naziv PERDE, ili zavesa na prozoru kao zaštita od radoznalih pogleda ili letnjeg sunca, takođe nosi naziv PERDE, ili alatka kojom se pletenica na kući maže zemljom radi zaštite od vetra, „da ne produvaju zidovi (дувари)“,
naziv je PERDAŠKA ili izraz kad otac kaže svom detetu: „ako uradiš to i to ću te испердашим“ u smislu odvraćanja a radi zaštite od mogućih posledica. Upravo je taj princip, princip odvraćanja bila glavna taktika u rešavanju sukoba na ovom prostoru. U slučaju da ova taktika ne uspe, onda su oni isterivali ili proterivali određene grupe ili rodovska plemena, ako nisu bila dobra, demonstracijom sile i moći. Zbog toga su između ostalog i postojale olimpijske utakmice, što se vidi iz Herodotove priče: ( Persijski izaslanici u Makedoniji ( iz Knjige V pod nazivom Terpsihora) „Kad je, naime, Aleksandar došao u Olimpiju i hteo da se takmiči u trčanju, jer su tvrdili da u takmičenju mogu da uzmu učešće samo Heleni, a ne i varvari. Tada je Aleksandar dokazao da je Argejac i priznat je za Helena, a na utakmici je među prvima stigao na cilj. Eto, to se tako desilo.“
ili zid između dva stuba ima naziv PERDE, ili zavesa na prozoru kao zaštita od radoznalih pogleda ili letnjeg sunca, takođe nosi naziv PERDE, ili alatka kojom se pletenica na kući maže zemljom radi zaštite od vetra, „da ne produvaju zidovi (дувари)“,
naziv je PERDAŠKA ili izraz kad otac kaže svom detetu: „ako uradiš to i to ću te испердашим“ u smislu odvraćanja a radi zaštite od mogućih posledica. Upravo je taj princip, princip odvraćanja bila glavna taktika u rešavanju sukoba na ovom prostoru. U slučaju da ova taktika ne uspe, onda su oni isterivali ili proterivali određene grupe ili rodovska plemena, ako nisu bila dobra, demonstracijom sile i moći. Zbog toga su između ostalog i postojale olimpijske utakmice, što se vidi iz Herodotove priče: ( Persijski izaslanici u Makedoniji ( iz Knjige V pod nazivom Terpsihora) „Kad je, naime, Aleksandar došao u Olimpiju i hteo da se takmiči u trčanju, jer su tvrdili da u takmičenju mogu da uzmu učešće samo Heleni, a ne i varvari. Tada je Aleksandar dokazao da je Argejac i priznat je za Helena, a na utakmici je među prvima stigao na cilj. Eto, to se tako desilo.“
VARVARI
Međutim,
Herodot u priči, kaže da su Perdikini potomci varvari (βάρβαροι ), a
taj izraz odnosio se na narode koji nisu bili Heleni, u današnjem značenju
primitivnosti, i dosad nije objašnjen i protumačen od strane poznavalaca
helenskog sveta, s jedne strane zbog nepoznavanje jezika kojim su govorili
Perdikini potomci, a s druge strane zbog raznih uticaja i porekla izvora iz
kojih su crpeli informacije. Tačno je da
je izraz BARaBAR i danas zadržao značenje jednakosti, koji u zapadnoj varijanti
glasi BARBAR (navodno zbog pravila
BETACIZAM, da se glas β, izgovara kao što se izgovara
naše sloвo Б
a ne kao В,
ali o tome u nekoj priči o jeziku Helena, jer u helenskim jezicima
(dijalektima) važi pravilo da nema pravila), je isto što i VARVAR . Da
bi objasnili značenje reči VARVAR, iskoristićemo pisanija poznatih pisaca, koji
su pisali centralnim dijalektom pelaškog
govora. Tako Hristo Botev u jednoj
pisaniji (vidi ovde) kaže:
„Чорбаджиите
не обичат оние писатели, които турят
имената им на един ред със сиромасите. Вардете
се.“ ,
a Aleko Konstantinov:
a Aleko Konstantinov:
„ — Брей, опичайте си акъла, вардете
се, че ако ви чуе някой
— отиваме на гюрултия…Хей, момче, какъв е онзи
вестник там? „Свобода“ ли? — обърна се бай Ганьо към слугата.“
Posebno
treba naglasiti, jedan citat iz iz jedne knjige, koja je zaboravljena iz koje
kakvih razloga (Sastoji se od mudrih izreka, saveta, pohvala, molitva i pouka
iz svakodnevnog života), ali treba naglasiti da je bila deo Starog Zaveta, sa
nazivom „Knjiga premudrosti Isusa“,
poznata kao Sirakova Knjiga, posebno poštovana i korišćena na početku
hrišćanstva (vidi ovde(eng) ili ovde(rus)), iz Glave1:
11.“ Затова пазете се от безполезен
ропот и вардете се от злодумство на
езика, защото дори тайна дума не ще мине току-тъй, а клеветни уста убиват душата.“
A to isto tako i evo kako Veselinka iz okoline Vranja, iz zapadnog dela pelaškog govornog prostora, govori:
„ Вáрка се, nesvr.
Čuva se.
Вáрка се човéк докле (ј)é млад, после му је џабе.
Варкá се, али не увáркам li
se, голéм сам баксýз: с обе ноге загази у кал
Вáркај се, никој неће те увáркa.
Вáркаш здравље докле гo имаш, кьд гo немаш, нема што да увáркаш.
Заваркá ву краве докле и зврза телци.
Завáркај ми дете, сьг ће се врнем! (Pričuvaj mi dete.)
Завáркај се, да ти се свак не смеје.
Завáркај си кућу, несам ти душмáнин.
Завáркај неку пару, тешко је кьд немаш.
Троши, паре су затóј, али заваркýј си мáлко.
Ако не завáркаш леб и с леб, да има пóнадугāчко, тешко на кућу. Лошо време
дођé.
Зáварка тој имáњце, па добро је. Што би онакóј!
Уваркá се, не се изгорó.
Уваркá се од овија трња.“
У́варка деца од лошотију. (Sačuva decu od loših uticaja.)
Здрава је, уваркáла се у младос.
У младе године се уваркáла.
Уваркáла се кьд требáло.
Уваркáла се кьд је требáло, та сьг. (Sačuvala se kad je trebalo, pa će sad.)
Ili kako
kažu (ovde):
Perica: - Е, зьшто да се варка
? Па, ми не апемо !!!
Ognjen: - Се варка низ басамаци?
Ili
„Варкај се!
Апе чапа, ја кад видо откину се ко соспа у Бесну Кобилу“.
Da su
Perdikini potomci, bili zaštitnici i čuvari prostora oko jezera Prasias, vidi
se i po tome što su znali i za VARKU,
zamku za persijsku vojsku a i da preVARe
persijske izaslanike u pokušaju da napastvuju njihove žene i kćeri, a nije ni
čudo da se je sve to desilo blizu planine VARDENIK,
jer da su znali persijanci šta znači VARDAJ
se, znali bi da treba da se VARKAJU.
Bilo kako
bilo, VARDI se i VARKAJ se znače isto, ČUVAJ se, PAZI se, ZAŠTITI se, SKLONI se.
Međutim,
oni su znali da se zaštite i od koje kakvih nevidljivih sila, ala i prokletija,
pa su svoje domove krećili sa VAR,
sa svrhom dezinfekcije prostora u kome su živeli, a znali su i tehnologiju
dobijanja kreća i to tako što su prvo pekli kamen, pa su ga potom gasili vodom,
što znači da su vodom VAR VARIli.
Pelazgi su VAR (kreć) koristili i prilikom zastrašivanja pridošlih plemena ili namerno naseljenih na određenom prostoru, pogodnim za obučavanje i kontrolu njihovog ponašanja, a u smislu
očevočavanje istih. Naime, zbog nedaća koja su se desila u dalekoj prošlosti
došlo je do retrogradnih procesa u psihičkom ponašanju (razvoju) kod ljudi, tako da bi
isterali zlo (demone iz njih ) Pelazgi su preduzimali akcije zastrašivanja. Ove
akcije su sprovodili tako što su svoja tela
krećili VAROM, i u ponoć sa sjajem punog meseca upadali u njihova
naselja. Ovim načinom su i GONILI sa svog prostora određena plemena, koja nisu
uspevala iz koje kakvih razloga da se očoveče, tako da ih je BELA GONIO iz tog
prostora, a oni koji su ostali u prostoru PELAGONIJE uvek su imali na um da treba
da budu čovečni da ih ne bi snašla neka BELJA. Ovaj strah, strah od BELa je bio
toliko velik da su i more nazvali iz istog razloga PELAGO(NI) a da bi ih BEL
zaštitio od morskih TALASA. Očovečeni ONIA (JONJANI) koji postadoše Heleni ili
Jelini ili Grakoi ( Grci ) more nazvahu PELAGO (Πέλαγο) ili TALASA (θάλασσα). U
početku Belo more za njih beše Sveto ( αγιο) ali i Αιγια (ŠTIT) u značenju zaštite ili u smislu VARDE, a u novije vreme samo Αιγαίο Πέλαγος ( Egejsko more), za koje
ni sami ne znaju šta znači.
Nema više, kraj?
ОдговориИзбришиTale nije kraj, to je samo POČETAK!!! Toliko sam prikupio materijala i izvršio sveobuhvatne analize da neznam odakle da počnem, Šalim se!!! Pozdrav Tale!!!
ОдговориИзбриши