субота, 14. децембар 2013.

JEZERO PRASIAS – VLASINA (5)


U prethodnim pričama o jezeru Prasias otkrili smo prostor i savremeni naziv jezera. U ovim pričama, koje slede, biće učinjen pokušaj da se otkrije položaj naselja, koje je opisao Herodot, a u ovoj nameri od koristi biće oskudni podaci koji nam saopštavaju putopisci sredinom i krajem 19. veka kao i topografske karte iz tog perioda. Poseban doprinos ima turska karta iz tog perioda, koja daje podatke o hidrografiji jezera.
Na osnovu kazivanja Kanica iz knjige:  "Srbija. Zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja XIX veka", može se rekonstruisati put kojim je prošao. On je 13. septembra 1889. godine iz najjužnijeg grada Kraljevine Srbije (Vranje) krenuo sa inžinjerima Rinerom i Bartošom, u pratnji vranjanskih pandura i leskovačkih žandara u putešestvije preko Vladičinog Hana i Surdulice na Vlasinu i dalje. Posle povećeg Bogdanovog imanja, stigao je do južne ivice Vlasinskog blata. Na visini od 1230mnm prešao je vrela (izvore) Jarčevog potoka i Ljute Bare i pri tome utvrdio da su ovi izvori topli i da imaju temperaturu do 10C. Napominje da je Sokolovski potok najveći i da napaja tri vodenice i da zajedno sa dva pomenuta potoka napajaju vodom ovu bogatu vodom močvaru, koja je nekad bilo jezero. Međutim, on je ovo jezero zatekao kao sasvim ravnu udolinu, iz kojeg su tada, nakon sušnog i vrelog leta seljaci bili zapošljeni oko izvlačenja sena i da je njihov godišnji prinos bio oko 1000 kola i da je video da se na dnu nekad starog jezera nalaze visoki plastovi sena, između kojih pasu volovi, ovce i koze. U opisu dalje navodi da je video, prema severu, pruge od vode, sa crvenim odsjajem od sunca, ovaj podatak i informacije da je prešao izvore Jarčevog potoka(11) i Ljute Bare (12) i da je video Sokolovski potok(15), koji napaja tri vodenice ukazuje da je išao obodom južnog dela Vlasine i da je krenuo od Hanova (1)(sadašnji naziv Promaja) preko Popove mahale (5) do graničnog prelaza na Golemim Bukvama (7). On navodi da je od Hanova (1) do graničnog prelaza na Golemim Bukvama prešao 7 Km uz samu granicu, čas penjući se, čas spustajući i da je stigao kasno u noć, gde su i prenoćili. 
Sl.1 Đeneralštabna karta Vlasine iz 1892. u razmeri 1:75000.
Tamnopplave strelice označavaju potoke i reke; svetloplave tačke - trag od Hanova do Goleme bukve; crvene- mahale; 1 – Hanovi, 2 – Jarčeva mahala; 3 – Simonova mahala; 4 – Bukova Glava; 5 – Popova mahala; 6 – Savinac; 7 – Skela; 8 – Goleme Bukve: 9 – Sokolova mahala; 
10 – Gospodin Han; 11 – Jarčev potok; 12 – Ljuta Bara; 13 – Beli  i Sever potok; 14 – Butešinid potok; 15 – Sokolovska reka
Na topografskoj karti sa Sl.1 prikazan je trag, kojim su prošli Kanic i njegovi saputnici, iz koje vidimo da su sa velikom verovatnoćom krenuli od Hanova (1), došli blizu Jarčeve mahale (2), gde su prošli istoimeni potok, koji izvire ispod Pandjinog Groba i nastavili iznad Simonove mahale (3) gde su prošli pored vrela Ljute bare i nastavili dalje uz samu granicu. Verovatno je, kako i sam kaže puno informacija o Vlasini dobio od bistrih i razgovorljivih seljaka, jer je prostor kojim je prolazio bio gusto naseljen. Put su nastavili dalje prema Bukovoj Glavi (4), i Popovoj mahali (5), a za nju Kanic kaže: da je velika i da je podeljena između dve Kneževine, a iz karte saznajemo da se ova mahala na drugoj strani zove Savinac (6). Do carinarnice na Golemim Bukvama (8), gde su i prenoćili, stigli su preko mahale Skela (7).
Sutradan je Kanic nastavio dalje svoje putešestvije prema mestu zvano Tri Buke, a koje je i bilo cilj njegovog puta. Njegova opsesija, cilj a možda i zadatak od onih koji su ga finansirali, da otkrije, prouči i zabeleži takozvane castele, našim rečima tvrđave, kojih je bilo dosta na našem prostoru, i na ovom putu do Vlasine i posle Vlasine, informiše nas da ih je obišao. Međutim, iz nekih razloga, nije ih detaljno opisao kao što je to uradio u nekim drugim delovima našeg prostora. Posebno nije ništa rekao o ovoj tvrđavi kod Tri Buke. O ovom lokalitetu osim informacije da se najveća  buka  poštuje kao „zavetina“, nema drugih i dosad nisam našao u njegovim delima.


Kanic je pre nego što je krenuo dalje prema Trima bukvama, izradio istorijsku skicu, koja kazuje mnogo o prostoru i vremenu iz kojeg je došla. Tako u prvom planu, ispod jarbola sa srpskom zastavom je pisareva kuća, do nje sa dva ođaka kasarna za pandure, a odmah iza nje mehana, dok je preko puta  bugarska carinarnica. Planine na horizontu, za sada nije moguće tačno odrediti, ali na osnovu položaja bugarske carinarnice, ulaznih vrata na zgradama i puta koji prolazi pored njih, da su to vrhovi Milevske planine, koja se nalaze jugoistočno od graničnog prelaza.
Sl.2. Kanic daje opis svoje skice: "Moja skica će pomoći čitaocu da stvori sliku o ovom 1327 m visokom graničnom prelazu na Golemim bukvama. Desno u prvom planu vidi se pored srpskog jarbola sa zastavom pisareva kućica, do nje kasarna za pandure, iza ove krov pomenute mehane i, na drugoj strani puta, levo, bugarska carinarnica."

Valja primetiti da su krovovi zgrada na srpskoj strani pokriveni slamom, dok su kroviovi na bugarskoj ćeremidama. Kuće na srpskoj strani, po mojoj proceni, izrađene su tradicinalno po sistemu pletara omazane ilovačom, dok su na bugarskoj strani ozidane kamenom, premazane ilovačom i okrećene u belo. 

Granični promet između dve kneževine je bio slab, što se vidi i na skici (volovska kola na putu za Kneževinu Bugarsku). Međutim, Kanic je bio ažuran tako da je sve proverio kod pisara, pa nam iz tog vremena stižu ovakve informacije: da se u Bugarsku izvozi: 4000 Kg užarske robe, 10 000 bruseva iz Kopašnice, 200 vodeničnih kamenova iz Darkovca, 150 000 Kg voća (uglavnom krušaka) iz Kunova, 100 000 Kg sena sa Vlasine i pedesetak konja, a da se pre uvođenja izvozne carine od 1 dinar po litru izvozila znatna količina vina, dok se u Srbiju iz Bugarske uvozi skromna količina vune oko 500Kg i veća količina gajtana. Dalje navodi da se zbog visoke uvozne carine za duvan, koju je uvela srpska vlada, u oblast Vrle mnogo krijumčari duvan.
Kanic je do tvrđave kod Tri Buke, otišao sa nekim seljakom preko Caričinog kladenaca, livade Taraije i prošao Vlasinsko blato stazama, koje je samo taj seljak znao, a koje su pri tome bile za njegovo iznenađenje suve, pri čemu je konstatovao da je jezero, odnosno bogata vodom močvara vrvela od čaplji, droplji i nekih krupnih vrabaca.
Nakon ovog obilaska, Kanic je preko Malog mosta, koji je srušen u novije vreme izgradnjom brane, verovatno posetio i Crkvenu mahalu, koja je južnije od njega, jer navodi da je imala crkvu obnovljenu 1838. na temeljima nekad starog manastira. Put od Crkvene mahale nastavio je dalje prema selu Crna Trava preko Teskove mahale i Popove čuke.
Da bi rekonstrukcija puta kojim se je Kanic kretao od Hanova do Crkvene mahale bila potpuna od značaja su topografske karte Vlasine pre potapanja Vlasinskog blata. 
Sl.3 . Prikaz i postupak za određivanje lokacije Malog mosta
Za ovu svrhu korišćene su: Turska topografska karta  za prostor Vlasine i šire iz ne znam kog vremena, Đeneralštabna karta Vlasine iz 1892. u razmeri 1:75 000 i Topografska karta JNA iz 1973 u razmeri 1:25 000. Uporednom analizom Sl.3 određena je tačna lokacija Malog Mosta, koga više nema Sl.4, a koji je bio od značaja, jer je u prošlosti bio  putni pravac za Carigrad.
Sl.4. Lokacija Malog mosta
Kanicova staza sa Sl.1 za današnje prilike nije od koristi, ona je od značaja, jer daje podatke-nazive naselja i potoka, koji su i verovatno njegovom zaslugom i unešeni u Đeneralštabnoj karti iz 1892, uporede sa topografskom kartom iz 1973. dolazi do nekih neslaganja, što je pre svega rezultat nekoliko faktora, među kojima i migracioni proces koji se desio posle 1878. g., kada su ovi krajevi oslobođeni od Turaka, promena granice 1920. kada je Bugarska na ime ratne oštete u Prvom Svetskom ratu morala da se odrekne prostora poznat kao Kraište, tako da su mnogi toponimi izgubili na značaju, napr. granični prelaz na Golemim Bukvama, a u novije vreme izgradnjom zemljane brane na reci Vlasini, nazivi mnogih livada. Neslaganje je posebno kod hidronima, nepostojanje naziva u jednoj karti može se pronaći u drugoj, a promena naziva može biti i kao rezultat promene klime, tako da ono što je bilo ranije reka sada može biti potok. Zbog ovih razloga, a da bi Kanicova staza po kojom se je kretao davne 1893, bila verodostojna, treba na osnovu topografskih karata JNA iz 1973. rekonstrisati trag i u realnim uslovima proveriti.
Kanicov put rekonstruisan na osnovu njegove priče i topografske karte sa sl.1 , na detaljima sa topografske karte iz 1973 dat je na Sl.5, Sl.6 i Sl.7.
Sl.5 Kanicova staza – svetloplava boja; crvena boja – naselja i vrhovi; tamnoplava – hidronimi; 
1 – Promaja; 2 – Jarčeva mahala; 3 – Rovine; 4 – Šundina; 5 –Pavlova mah.; 6 – Dimina mah; 
7 – Božilove rovine; 8 – prevoj Stara Granica; 9 – Bukova Glava; 10  - Simonova mah.;
 11 - Krajin rid; 16 – Jarčev potok; 17 – Simonov potok; 18 – Milovanovski potok; 
21 - Bogdanova mahala
Znači, Kanic je sa svojom pratnjom od Promaje (1), koja se je ranije zvala Hanovi, krenuo preko Čubrinog rida 1333mnv do Rovine(3) 1384mnv, pri tome je zaobišao Jarčevu Mahalu (2) i nastavio prema Šundinoj mahali (4) 1267mnv i navodi da je na 1230 mnv prešao vrela Jarčevog potoka (16)  i Ljute Bare, koja se sada zove Simonov potok(17) koji protiče preko Simonove mahale, nastavio put preko Markove(5), Pavlove(6) i Dimine mahale(7) do kote Božilove Rovine (8), gde je skrenuo na sevoroistok i preko prevoja Stara Granica (9) na sever i sa zapadne strane prošao Bukovu Glavu (10) do mahale Savinac. 
Sl.6 Kanicova staza – svetloplava boja; crvena boja – naselja i vrhovi; tamnoplava – hidronimi;
9 – Bukova Glava; 12 – Savina mahala; 13 – Skela mahala; 14 – bez naziva (Goleme Bukve); 
15 – Dumtuk; 19 – Saovica; 20 – Murina reka
Put posle Bukove glave (9) vodi do nekadašnje Popove mahale (12), koja je tada bila podeljena a sad se zove Savina, vijuga vododelnicom pritoka Nišave i Strume i preko mahale Skela (13), čudnog naziva za ovaj prostor, dolazi ispod uzvišenja Dumtuk (15), gde je nekad bila verovatno carinarnica na Golemim Bukvama (14).
Sl.7 Kanicova staza – svetloplava boja; crvena boja – naselja i vrhovi; tamnoplava – hidronimi; 
15 - Dumtuk; 21 - Belanova mahala; 22 - livada Taraija; 23 - Caričin kladenac; 24 - Beli kamen (Tri Buke); 25 - Pisani kamen; 26 - Vlasina Rid
Kanic je nastavio svoje putešestvije prema mestu zvano Tri Buke, neposredno ispod brda BELi Kamen(24), a koje je i verovatno bilo cilj njegovog puta. Njegova opsesija, cilj a možda i zadatak od onih koji su ga finansirali, da otkrije, prouči i zabeleži takozvane castele, našim rečima tvrđave , kojih je bilo dosta na našem prostoru, i na ovom putu do Vlasine i posle Vlasine  informiše nas da ih je posetio. Posebno nije ništa rekao o ovoj tvrđavi kod Tri Buke. O ovom lokalitetu osim informacije da se najveća  buka  poštuje kao „zavetina“, nema drugih i dosad nisam našao u njegovim delima. Vlasina u tom delu od carnarnice do lokaliteta bila je besputna i zato su unajmili veštog vodiča, koji ih je preko Caričinog kladenca, livade Taraija i stazama preko bogate vodom močvare doveo do lokaliteta. Kanicovo iznenađenje je bilo da su staze preko močvare bile skoro suve i da je bogata vodom močvara vrvela od droplji i nekih krupnih vrabaca, a tom prilikom je od vodiča-seljaka čuo legendu o Vodenom biku, koju je zabeležio i sačuvao od nezaborava.

U ovoj priči izvršena je kompletna analiza puta od Hanova do Crkvene mahale, i ona daje samo jednu kockicu za razumevanje prostora u kome su živeli BEL i ONIA. Tragove njihovog boravka i boravljenja, sačuvani su i danas a i u vreme Kanicovog boravka na Vlasini. Toponimi BELi Kamen(24), BELANova mahala(21), manastir u selu PALja ali i livada prasTARAija, ukazuju da su u prastaro vreme ovde boravili BEL i ONIA. Posebno je interesantan toponim Gospodin Han(10) na Sl. 1, koji daje objašnjenje i značenje reči HAN, AN ili KAN u smislu GOSPODIN ili GOSPOD ili GOSPODAR, tako da su ANOVI, HANOVI ili ANIŠTA mesta gde borave GOSPODa, pa otud u zavisnosti od vremena nazivi BELAN, BALAN i PALAN, ali ne samo i to već i BALKAN i sve naše PALANKE u prostoru gde je jedini gospod (AN) bio BEL


Ova analiza prostora gde je prošao Kanic i analiza koja će uslediti u priči o hidrografiji Vlasine treba da da sliku jezera Prasias iz vremena kad je Herodot pisao Istoriju. Tako svi potoci i reke sa Sl.1, pritoke Vlasine, pobrojane suprotno od smera kretanja kazaljke na satu od Malog Mosta do Malog Mosta su: Vučina dolina, Crkvena reka, Sokolovska reka, Jarčev potok, Ljuta bara, Bez imena potok(1), Beli Kamen potok, Sever potok, Butešnid potok, Bez imena reka (2), Malijin potok, Bez imena potok(3), Bez imena potok (4), a to isto sa Sl.5, Sl.6 i Sl.7 su : Manojlovica, Jančin potok i Stevanovski, Saovica(19), Jarčev potok(16), Simeonova reka(17), Milovanska reka(18), Bezimeni potok (1), Bezimeni potok (2), Bez imeni potok (3), Bez imeni potok (4), Bez imena dolina (5), Bez imena dolina (6), Murina Reka (20), Bez imena dolina (7), Bez imena dolina (8), Caričin potok (23), Pojište potok, Bobina reka, Kurjačka reka ulivaju se u reku Vlasinu i zajedno sa brojnim močvarama, blatima, izvorima i jezerima kod ostrva Stratorija i kod Malog Mosta predstavljaju jedinstven hidrografski sistem Prasinskog jezera.


I na kraju ove priče pogledom na istočni deo Vlasinskog jezera, da vidimo gde je slavni naučnik i putopisac Feliks Kanic davne 1889. boravio i sačuvao za nezaborav informacije ispričane u ovoj priči.

7 коментара:

  1. Bane, još jednom svaka čast. Razmišljam malopre doručkujući kako tu ima malo fizičkog teksta, a na drugu stranu razmislim: Koliko li je čoveku trebalo vremena i truda da sve to obiđe/prikupi/napiše? Zaista je za divljenje i poštovanje. Mislim da se MORAŠ povezati sa nekim naučnim krugovima u vezi ovoga, da vidimo šta i oni kažu na sve to. Kad kažem naučni krugovi, ne mislim ni na srpske, ni bugarske, ni makedonske, ni grčke, jer nema N od naučnika tu. Ne znam koliko se neko u inostranstvu (van Balkana) bavio ozbiljno ovom temom. Da sam u Srbiji i da imam vremena, pomogao bih ti pri kontaktiranju nekih naučnih krugova.
    Ako ti bilo šta znači, mogao bih da uključim Marjana, on je onaj moj drugar, radi kao asistent na Hemiji, sigurno zna neke sa katedre za Istoriju. E sad, postavlja se pitanje Šta ti ljudi uopšte znaju o Peoncima više, jer se oni ograničavaju na neke druge stvari.
    Samo napred, kao i uvek, nestrpljivo čekam nastavak.

    Pozdrav iz daleka, bliže Persijancima nego Peoncima! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Tale na ohrabrenju, da ovaj težak i mukotrpan posao nastavim da radim i na poštovanju mojih priča iz daleke prošlosti. Nemam nameru da nekog ubeđujem ili da prisiljavam da veruje u to što kažem, a san moraš da odsanjaš sam, u tišini i bez buke, ako bude drukčije onda je to košmar, koji nije dobar ni za mene ni za druge. Istorija, Prošlost je čudna nauka, može i ovako i onako, a i nju pišu pobednici, a činjenica da se ponavlja mnogo znači ne samo za one koji je zaborave već i za samu Istoriju, jer ona je ISTINA ( Ἱστίην - ИСТИНИ) boginja Istorije , prozvanu od neprosvećene BELove dece kao boginja Histeja
      I zbog ISTINE, a da ne bih imao BELJA , kako se za zlo (štetu) u mom prostoru kaže, ja i ljudi sa ovog prostora imaju osobinu da govore istinu, a onda zbog te istine bude i BELAJA, kako bi u jednom drugom prostoru BELova deca rekli to isto.
      Jedina nauka koja se bavi Istinom je matematika i njene metode uvek daju rezultate koji su tačni, ali i kad nisu, matematika kaže veličinu greške koja je pri tome učinjena, ili za događaje koliko su verovatni daje meru mogućnosti da se je taj događaj desio. Prostim rečima rečeno 2 i 2 su 4, ali naši, a nađimi nekog ozbiljnog istoričara, kome je to struka i posao, da zna da koristi matematičke metode.
      Tale ja te ugnjavi, lepo se provedi, a u jednoj priči o Peoncima nešto ću i reči o prostoru u kojem sad boraviš u kome žive Peonci, koji nisu uspeli da se vrate posle njihovog egzodusa u Persiju.
      Da si mi i živ i zdrav puno godina!!!

      Избриши
  2. Hvala Bane, hvala na lepim željama! :)
    A ovo što kažeš, gde ja trenutno boravim, ne verujem da je ikada kročila ijedna Peonska noga! :D
    Mnogo sam daleko od mesta događaja. ;)

    ОдговориИзбриши
  3. Dete sa Cemernika-R.Jovic21. август 2015. 08:08

    Prtelep tekst o kraju o kom se tako malo zna. Procitao sam ga sa odusevljenjem. Da ste jos malo toga izneli o teoriji o Peoncima i tome sto pominjete Persiju,potkrepljeni spisima koji dokumentuju to...Voleo bih da procitam nesto o tome jer se prvi put susrecem sa takvim podacima.

    ОдговориИзбриши
  4. Читајући Каница детаљно сам пратио путању куда се кретао и то упоређивао са ове две карте, управо онако како сте то Ви урадили. Много ме је више заинтригирала легенда о Думеновом устанку из 1572. године, који је подигнут на Светог Илију, поред старе цркве. О Власини из тог времена мало више се може сазнати из научног рада Радмиле Тричковић "Случај железног рудника на Власини", издатог од стране Историјског института САНУ, 1998. године. Ауторка је анализирајући турски ферман који су Порти упутили кадија Врања и назир Кенан. Нарочито је интересантно како је ауторка дошла до закључка на који начин се 5-6 хиљада људи прикупило и подигло устанак... У почетку та чињеница представља немогућу ствар с обзиром да је према турском попису из 1570. године Власина бројала 94 домаћинстава (сва хришћанска).

    ОдговориИзбриши