U prethodnim pričama o jezeru Prasias ili
Prasinskom jezeru određen je geografski položaj i savremeni naziv jezera. Sadašnji
naziv VLASina i prastari naziv PRASina
imaju isto značenje u smislu VLAdanja ili uPRAavljanja nekim prostorom, ili ponašanja
prema sebi, drugima i okolini - VLADANJE, ili u značenju rasta – RASTINJE, ili
u značenju oprosta - PRASTANJE ili u značenju prava i pravde na prostoru u kome
su BEL I ONIA vladali i imali VLAST. Da su doista imali VLAS(t) piše i Herodot
u priči „Persijski izaslanici u
Makedoniji“, i pri tome saznajemo da su Perdikini potomci, Aminta i Aleksandar
bili uPRAvitelji i VLAdari prostora oko jezera i šire, da su kovali novac, i da
su bili VLASnici rudnika srebra na planini Disoron. Posle nekoliko generacija,
Perdikini naslednici zbog sukoba oko poštovanja kulta Make, odlaze sa ovog
prostora i naseljavaju se u blizini Soluna. Formiraju naselje, koje se i sada
zove VLASTI (ΒΛΑΣΤΗ), a u prošlosti Bratsi odnosno Prasti, i trgovački grad
Kozani (Κοζάνη), koji se i danas tako zove. Grad Kozani
je dobio ime po kozama, jer je gajenje koza bilo njihovo osnovno zanimanje, što
se vidi i na moneti, koje su i u ovom novom prostoru u gradu Peli ( Beli )
kovali.
Postoji jedna reč u savremenom grčkom
jeziku koju grci koriste da odrede pojam VEGETACIJE (Rastinja), a koja dodatno
pojašnjava značenje reči PRASI – VLASI, a koju su pozajmili od svojih domaćina Peonaca, pa tako koriste reč : VLASTISI (βλαστηση ) u zvaničnom prevodu VEGETACIJA,
RASTINJE, a kad je sve zeleno koriste reč: PRASINA (Πράσινα)
u zvaničnom prevodu zeleno , a kad
nedostataje vegetacija kao posledica suše reč: SPRASIA (ξηρασια) u zvaničnom prevodu SUŠA.
Iz ovih izvedenih reči iz korena imena
jezera PRASI, za svaku reč može se ispričati po jedna priča. Međutim, ono što
je najvažnije, bez obzira što je određeno značenje reči, njeno poreklo je za
sada ostalo nepoznato. Postoje tRAgovi svetlosti, koji mogu da pomognu da se
otkrije poreklo, ali oni uvek vode u daleku prošlost, u nezapamćena vremena i do jedne
priče pod nazivom „NEPAMTIVEK“.
I na kraju pogledom na ovo ostrovo u Vlasinskom
jezeru da završimo ovu priču o rečima,
koje bi trebalo da da odgovor na pitanje: zašto
Vlasinci orate kad mogu i da govore.
Нема коментара:
Постави коментар