BOŽUR

U nastojanju da što potpunije odgonetnem značenje reči " PEONIA", ispričaću vam jednu priču iz vremena Trojanskog rata, kada su ratnici bili i bogovi.

Na jednoj strani su bili Trojanci, a na drugoj Danajci, svaka strana sa svojim bogovima. U tom božjem ratu Diomed je pogodio kopljem boga rata Aresa i smrtno ga ranio, a njegove rane iscelio je Peon, melemom neke čudotvorne biljke. Peon je dobio slavu i od tog doba i iskusni lekari voleli su da se zovu Peoni.

Nešto kasnije desio se jedan događaj, koji je doneo veću slavu Peoncima.

Kada je Herakle krenuo u podzemni svet da se obračuna sa psom Kerberom, čuvarom Sveta mrtvih, na pragu se sretne sa Hadom i u borbi ga strelom pogodi u rame i smrtno rani. Smrtno ranjenog Hada  izlečio je smrtnik Peon, koji je uz pomoć korena neke čudotvorne biljke i uspeo da ga spasi sigurne smrti , ali je pri tome navukao mržnju i zavist svog učitelja Asklepija. Njegov učitelj nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je učenik prevazišao učitelja u veštini lečenja, te je čašom otrova usmrtio svog učenika. Had kad je video da je njegov doktor mrtav, u znak zahvalnosti za učinjeno delo, nije hteo da ga primi u svet mrtvih, već iskoristi svoju moć i  pretvori ga u onu čudotvornu biljku što njega izleči. Peon je nastavio da živi i dalje preko biljke po brdima i udolinama Peonije, koja dobi po njemu i naziv.

Ova čudotvorna biljka pod nazivom Peonija i iz vremena starog sveta bila je poznata po svojim lekovitim svojstvima, a spominju je i detaljno su je opisali Theophrast (Hist.plant.9,86), Dioskurid (Mat.med.3,140) i Plinije(Nat Hist.25,29).  Sistematizovana je kao Paeonia officinalis L. kod nas je poznata kao Božur, a englezi su je nazvali  Peony, 
Da ne bih ulazio u sve što leči ova lekovita biljka, mada se danas smatra da je otrovna, moram da istaknem da je u prošlosti korišćena najviše kao lek protiv epilepsije, za lečenje nervnih napada i psihotičnih stanja.
Da bi otkrili kako je božur kod nas i po čemu dobio ime treba da znamo verovanje naših starih, da ako neko ima problem sa psihom da je na njega bačen UROK , drugim rečima da je začaran. Dakle, Peonci su koristili Božur kao lek protiv BOŽjeg UROKa, sledi BOŽ(je)UROK,  je se gubi zbog gramatike i ostaje samo reč BOŽURAK, a to je i jedan od narodnih naziva za BOŽUR. Znači da ova čudotvorna biljka leči božji urok.

Iz ove priče možemo zaključiti da su stanovnici Peonije, tamo gde žive BEL i ONIJA bili iscelitelji ne samo smrtnika već i bogova, što je zahtevalo veliko znanje i iskustvo.
O njihovom znanju i iskustvu u nekoj drugoj priči.