DISORON - PLANINA BOGA BELA (2)

U prethodnim pričama, a na osnovu Herodotovih svedočenja, nepobitno je  dokazano da je antičko jezero Prasias, sadašnje Vlasinsko jezero i da su stanovnici iz naselja na jezeru odlazili na planinu Orbel i to putem: ljubičasta boja ( Sl. 1 ). Naime, Prasinci (Vlasinci) su imali običaj da kad se žene donose po tri kolca ( šipa ) sa planine Orbel, da bi podigli svoj dom na jezeru. Dovlačenje materijala za gradnju kuće sa planine Orbel nije zahtevalo da se prelaze reke i udoline, a zapregu koju su vukli volovi išla je putem koji se i dan danas koristi.

Persijski izaslanici da bi došli kod makedonskog vladara Aminte koriste isti put: crvena boja (Sl.1 ) ali samo do rudnika srebra Aleksandra I, a zatim skreću prema planini Disoron i kad prođu planinu, dolaze u Makedoniju.

Sl.1.Jezero Prasias, planina Orbelos i planina Disoron ( crvena boja - put kojim su prošli persijski izaslanici, ljubičasta boja – put kojim su išli stanovnici jezera Prasias do planine Orbelos)

Posle višegodišnjeg istraživanja tražeći planinu DISOR, ili kako bi naša braća po dedi (Grakoi – Grci) rekli DISORO OROS (δύσωρο όρος), a koja je ključna za verifikaciju prethodnih priča o jezeru Prasias (Vlasinsko jezero) i planinu Orbelos (Bele Vode) a da bi njihove lokalizacije i savremeni nazivi bili validni, mogu za sigurno da objavim da je planina VALOZI zajedno sa Gloškom planinom, odvojene međusobno Lisinskim preslapom (OTKINENOTO), Herodotova dvojna, podeljena ili rascepljena planina DISOR(on). Dugo je bila dilema, da li su rudnici olova i srebra na planini Besna Kobila bili rudnici srebra Aleksandra I (Sl.2 ), a da je Besna Kobila i Strmna dvojna planina – DISORon.

Sl.2 Austrijska topografska karta Bugarske i Srbije iz 1913.

Međutim, jedna austrijska topografska karta Bugarske i Srbije Sl.2 iz vremena  mirovnog dogovora u Bukureštu (1913.) bila je ključna da usmerim istraživanja prema planini VALOZI i to samo zbog jednog topografskog podatka, naziva jedne mahale ISOR, u ataru sela Dolnja Ržana, koja i danas postoji na istom mestu ali sa nazivom IŠOR. Možda bi ovaj naziv, naziv mahale ostao irelevantan da nisam u „Turskim popisnim tefterima iz 16.veka za Ćustendilski sandžak“ Sl.3 pronašao opis granice atara za selo Rženo Gradište.

Sl.3 Turski dokumenti iz 16-veka za Ćustendilski sandžak

Turski popisivač beleži da atar sela počinje od planine IPŠOR do doline reke GURUSKO, odatle produžava do planine  KLUGERI, do planine Golema VERBERUSA (?)  i završava se u dolini Ržena.  Ovaj opis granice atara sela Rženo Gradište ( danas postoje dva sela Dolnja i Gornja Ržana) je od posebnog značaja, bez obzira na nesigurnost u prevodu, je ta da su turski zapisivači u 16. veku upisali postojanje planine IPŠOR. Zajedničko za sadašnju mahalu IŠOR i planinu IPŠOR je da su u ataru sela Ržana, ali po čemu ili po kome je mahala dobila ime niko živ ne zna. Google prevodilac je moćno sredstvo za odgonetanje stranih reči, tako ako se uz pomoć njega potraži značenje imena ISOR (ισορ) dobija se isto što i Μπαλ i Βααλ u značenju Bal i Vaal za ime boga Bela, ali ako se iskoristi alatka za izgovor reči ισορ, isor nedvosmisleno zvuči kao disor. I na kraju, da bi završili ovu analizu, prevođenjem reči Δισοραί bez Δ kao ισοραί, koja zvuči kao disorai, u značenju naziva za stanovnike koji naseljavaju planinu ISOR, dobija se назив Ишораи , na Sl. 4 dat je rezultat prevođenja reči ισοραί  i potvrda da su mahala IŠOR i planina VALOZI dobila ime od  boga BELA.

Sl.4 Gugle prevodilac 

Savremeni naziv planine VALOZI nastao je od reči VAAL za ime boga Bela  i GI u značenju NJIH ili ONIJA. Spajanjem reči VAAL + GI –> VALoGI i daljom jezičkom transformacijom u VALOZI  u značenju za naziv stanovnika koji su naseljavali planinu boga BELA.

I na kraju ove analize jedan pogled na vrh planine  IŠOR  ili VALOZI što je isto, kao i na dolinu rečice Išor, koja nastaje od izvora ispod samog vrha  i

pogled na mahalu Išor, koja sa ovim imenom opstaje već više od 2500 godina.

(Nastavlja se)