DISORON - PLANINA BOGA BELA (1)

Herodot, otac ISTORIJE, nije ni znao (pre 2500 godina) kada su persijski izaslanici na putu za Makedoniju došli kod Aminte i prošli planinu DISORON, da je planina D(ISOR) - DOM planina boga Bela. Jedino što je znao da ime planine ima znaćenje dvojna ili podvojena ili rascepljena planina. Tako na starogrčkom jeziku, na jonskom dijalektu δισ- znači dvojna/dvostruka a ὄρος u značenju planina. Međutim, značenje planine nije dovoljan uslov da se odredi savremeni naziv i položaj planine. Nemože  da pomogne i lokalizacija rudnika srebra Aleksandra I, a i monete koje su kovane u blizini rudnika, jer mogu samo da dovedu do zabluda.  Metodologija pronalaženja (lokalizacije) toponima iz Herodotove ISTORIJE bila je zasnovana na pretpostavci: ako je planina Belasica mitski Orbelos, onda je Butkovsko jezero - jezero Prasias, a Planina Kruša -  Disoron, ili ako je Pirin mitski Orbelos, onda je Tahinsko jezero jezero Prasias a planina Bešik - Disoron.  

 U novije vreme Viktorija Sokolovska u radu: „ Da li e Prasijada Butkovsko Ezero i Disoron Kruša Planina?“, vrši sveobuhvatnu analizu, ali bez uspeha da dokaže da je planina Kruša mitski Disoron.

Sl.1

Slično i Georgi Mitrev u knjizi:" ДОЛИНАТА НА СТРУМА ПРЕЗ  АНТИЧНОСТТА  “ , navodi  jedan bitan podatak, da se u jednom fragmentu koji je ostavio Heketaj spominje ime jednog plemena sa imenom DISORI (DISOREI), a Majneke u delu „Stephani Byzantii ethnicorum quae supersunt. Exresensione A. Meinekii. Berlin, 1849.“ , napominje da se ovo ime može napisati i kao : 

, i da je verovatno  staro grčkog porekla. Tako u staro grčkom rečniku nalazim da značenje  reči 

δίς

  znači dvostruki, ali i podeljen а 

ὄρος

 u značenju planina, pa prema tome 

δίς ὄρος 

 znači dvojna ili podeljena planina. U tom smislu Georgi Mitrev izvodi zaključak da je disori (disorei) etnonim za stanovnike planine, koji su možda imali i tračko ime, a da je u savremenoj literaturi prisutna i ideja da su oni bili deo plemena Besi.

Zajedničko za Sokolovsku i Mitreva je da : 

1. 

daju 

sveobuhvatan akademski pregled sa detaljnom analizom šta su autoriteti u poznavanju prošlosti ovog prostora do tada prezentovali i

2. smeštaju jezero Prasias, planinu Orbelos i Disoron u donjem delu doline reke Strimon (Strume).

Verovatno zbog interesa određenih krugova za ovladavanje ovog prostora ili zbog sakrivanje neke istine, 

Herodotove planine se smeštaju u donjem delu toka reke Strume. 

Sl.2

Na karti sa sl.2, planina Disoron je smeštena na istom mestu kao i pre 100 godina sl.3, jer su neki hteli  

SL,3

da u tom prostoru bude Makedonia, a da pri tome nisu ni znali šta znači Makedonia i koju su ulogu imali Makedonci tamo gde su vladali BEL i ONIA (PEONIA).

Sl.4

Međutim, početkom 19. veka, a na karti iz 1826., Francuzi su znali i tada da se planina Orbel (Orbelus Mans) nalazi u gornjem toku reke Strimon (Struma) i ispravno su označili da Makedonia počinje od planine ORBEL, odmah kad se pređe planina DISORon.

Sl.5 (1) Belasica - Orbel;(2) Butkovsko jezero - jezero Prasias ; (3) Kruša - Disoron

(Nastavlja se)