BEL I ONIA(2) – PELAZGI I HELENI (4)

Perdika

Ove priče, priče o Pelazgima i Helenima imaju za cilj da razotkriju složene odnose koji su vladali u prostoru gde su boravili BEL i ONIA. U pethodnoj priči napomenuto je da su Pelazgi imali vojsku koja je imala zadatak da štiti prostor gde su boravili BEL i ONIA od svih mogućih opasnosti i zala, koje mogu da zadese stanovnike prostora. Da bi odgonetnuli ko je sve bio zaštitnik u ovom prostoru, potrebno je ponovo u sklopu ove teme, razmotriti priču o Jezeru Prasias –  PERSIJSKI IZASLANICI U MAKEDONIJI (vidi ovde), u kojoj smo saznali nakon analize ove priče, da su se stanovnici sa i iz okoline jezera Prasias suprostavili i uspeli da se odbrane od nasrtaja moćne persijske vojske. Neposredno iz ove priče saznajemo da su vladari na tom prostoru u tom vremenu bili Perdikini potomci, Aminta i Aleksandar, koji su uspešno izvršili zadatak. Da bi odgonetnuli da li su oni stvarno bili zaštitnici pomoći će nam samo Perdikino ime,  koje ima značenje ZAŠTITNIK, a koren reči perde i danas ima isto značenje u prostoru oko jezera Prasias i šire.  Tako ograđeni prostor između, od jednog do drugog ko(l)ca, sa iskovanim tarabama (proškama) ili isprepletenim granama,

ili zid između dva stuba ima naziv PERDE, ili zavesa na prozoru kao zaštita od radoznalih pogleda ili letnjeg sunca, takođe nosi naziv PERDE, ili alatka kojom se pletenica na kući maže zemljom radi zaštite od vetra, „da ne produvaju zidovi (дувари)“,

naziv je PERDAŠKA ili izraz kad otac kaže svom detetu: „ako uradiš to i to ću te испердашим“ u smislu odvraćanja a radi zaštite od mogućih posledica. Upravo je taj princip, princip odvraćanja bila glavna taktika u rešavanju sukoba na ovom prostoru. U slučaju da ova taktika ne uspe, onda su oni isterivali ili proterivali određene grupe ili rodovska plemena, ako nisu bila dobra, demonstracijom sile i moći. Zbog toga su između ostalog i postojale olimpijske utakmice, što se vidi iz Herodotove priče: ( Persijski izaslanici u Makedoniji ( iz Knjige V pod nazivom Terpsihora) „Kad je, naime,  Aleksandar došao u Olimpiju i hteo da se takmiči u trčanju, jer su tvrdili da u takmičenju mogu da uzmu učešće samo Heleni, a ne i varvari. Tada je Aleksandar dokazao da je Argejac i priznat je za Helena, a na utakmici je među prvima stigao na cilj. Eto, to se tako desilo.“

VARVARI

Međutim, Herodot u priči, kaže da su Perdikini potomci varvari (βάρβαροι ), a taj izraz odnosio se na narode koji nisu bili Heleni, u današnjem značenju primitivnosti, i dosad nije objašnjen i protumačen od strane poznavalaca helenskog sveta, s jedne strane zbog nepoznavanje jezika kojim su govorili Perdikini potomci, a s druge strane zbog raznih uticaja i porekla izvora iz kojih su crpeli informacije.  Tačno je da je izraz BARaBAR i danas zadržao značenje jednakosti, koji u zapadnoj varijanti glasi BARBAR  (navodno zbog pravila BETACIZAM, da se glas β, izgovara kao što se izgovara naše sloвo Б a ne kao В, ali o tome u nekoj priči o jeziku Helena, jer u helenskim jezicima (dijalektima) važi pravilo da nema pravila), je isto što i VARVAR . Da bi objasnili značenje reči VARVAR, iskoristićemo pisanija poznatih pisaca, koji su pisali  centralnim dijalektom pelaškog govora. Tako Hristo Botev u jednoj pisaniji (vidi ovde) kaže:

„Чорбаджиите не обичат оние писатели, които турят имената им на един ред със сиромасите. Вардете се.“ ,

a Aleko Konstantinov:

„ — Брей, опичайте си акъла, вардете се, че ако ви чуе някой  

 — отиваме на гюрултия…Хей, момче, какъв е онзи вестник там? „Свобода“ ли? — обърна се бай Ганьо към слугата.“

Posebno treba naglasiti, jedan citat iz iz jedne knjige, koja je zaboravljena iz koje kakvih razloga (Sastoji se od mudrih izreka, saveta, pohvala, molitva i pouka iz svakodnevnog života), ali treba naglasiti da je bila deo Starog Zaveta, sa nazivom „Knjiga premudrosti Isusa“, poznata kao Sirakova Knjiga, posebno poštovana i korišćena na početku hrišćanstva (vidi ovde(eng) ili ovde(rus)), iz Glave1:

11.“ Затова пазете се от безполезен ропот и вардете се от злодумство на езика, защото дори тайна дума не ще мине току-тъй, а клеветни уста убиват душата.“

A to isto tako i evo kako Veselinka iz okoline Vranja, iz zapadnog dela pelaškog govornog prostora, govori:

„ Вáрка се, nesvr. Čuva se.

Вáрка се човéк докле (ј)é  млад, после му је џабе.

Варкá се, али не увáркам li se, голéм сам баксýз: с обе ноге загази у кал

Вáркај се, никој неће те увáркa.

Вáркаш здравље докле гo имаш, кьд гo немаш, нема што да увáркаш.

Заваркá ву краве докле и зврза телци.

Завáркај ми дете, сьг ће се врнем! (Pričuvaj mi dete.)

Завáркај се, да ти се свак не смеје.

Завáркај си кућу, несам ти душмáнин.

Завáркај неку пару, тешко је кьд немаш.

Троши, паре су затóј, али заваркýј си мáлко.

Ако не завáркаш леб и с леб, да има пóнадугāчко, тешко на кућу. Лошо време дођé.

Зáварка тој имáњце, па добро је. Што би онакóј!

Уваркá се, не се изгорó.

Уваркá се од овија трња.“

У́варка деца од лошотију. (Sačuva decu od loših uticaja.)

Здрава је, уваркáла се у младос.

У младе године се уваркáла.

Уваркáла се кьд требáло.

Уваркáла се кьд је требáло, та сьг. (Sačuvala se kad je trebalo, pa će sad.)

Ili kako kažu (ovde):

Perica:       - Е, зьшто да се варка ? Па, ми не апемо !!!

Ognjen:     - Се варка низ басамаци?

Ili

„Варкај се! Апе чапа, ја кад видо откину се ко соспа у Бесну Кобилу“.

Da su Perdikini potomci, bili zaštitnici i čuvari prostora oko jezera Prasias, vidi se i po tome što su znali i za VARKU, zamku za persijsku vojsku a i da preVARe persijske izaslanike u pokušaju da napastvuju njihove žene i kćeri, a nije ni čudo da se je sve to desilo blizu planine VARDENIK, jer da su znali persijanci šta znači VARDAJ se, znali bi da treba da se VARKAJU.

Bilo kako bilo, VARDI se i VARKAJ se znače isto, ČUVAJ se, PAZI se, ZAŠTITI se, SKLONI se.

Međutim, oni su znali da se zaštite i od koje kakvih nevidljivih sila, ala i prokletija, pa su svoje domove krećili sa VAR, sa svrhom dezinfekcije prostora u kome su živeli, a znali su i tehnologiju dobijanja kreća i to tako što su prvo pekli kamen, pa su ga potom gasili vodom, što znači da su vodom VAR VARIli.

Pelazgi su VAR (kreć) koristili i prilikom zastrašivanja pridošlih plemena ili namerno naseljenih na određenom prostoru, pogodnim za obučavanje  i kontrolu njihovog ponašanja, a u smislu očevočavanje istih. Naime, zbog nedaća koja su se desila u dalekoj prošlosti došlo je do retrogradnih procesa u psihičkom ponašanju (razvoju) kod ljudi, tako da bi isterali zlo (demone iz njih ) Pelazgi su preduzimali akcije zastrašivanja. Ove akcije su sprovodili tako što su svoja tela  krećili VAROM, i u ponoć sa sjajem punog meseca upadali u njihova naselja. Ovim načinom su i GONILI sa svog prostora određena plemena, koja nisu uspevala iz koje kakvih razloga da se očoveče, tako da ih je BELA GONIO iz tog prostora, a oni koji su ostali u prostoru PELAGONIJE uvek su imali na um da treba da budu čovečni da ih ne bi snašla neka BELJA. Ovaj strah, strah od BELa je bio toliko velik da su i more nazvali iz istog razloga PELAGO(NI) a da bi ih BEL zaštitio od morskih TALASA. Očovečeni ONIA (JONJANI) koji postadoše Heleni ili Jelini ili Grakoi ( Grci ) more nazvahu PELAGO (Πέλαγο)  ili TALASA (θάλασσα). U početku Belo more za njih beše Sveto ( αγιο) ali i Αιγια (ŠTIT) u značenju zaštite ili u smislu VARDE, a u novije vreme samo Αιγαίο Πέλαγος ( Egejsko more), za koje ni sami ne znaju šta znači.

BEL I ONIA(2) – PELAZGI I HELENI (3)

Da bi razumeli kakvi su odnosi vladali u prostoru BALKANa, kako je nazvan u skorašnje vreme, prostor gde su vladali BEL i ONIA,  potrebno je izvršiti pregled i analizu svega što je napisano do sada, ali i korišćenje savremenih sredstava u tu svrhu neće pomoći, i za sigurno može izazvati samo konfuziju i pogrešno tumačenje, tako da bi mnoge zagonetke ostale nerazjašnjene. Međutim, ove priče nemaju cilj da razreše zagonetke nastale iz nezapamćenih vremena, već da utvrde određene odnose koji su vladali u tom prostoru, i da dadu odgovore na mnogo zablude od strane učenog sveta u zadnja dva veka.

Prethodna priča “ Kako je Miltijad osvojio ostrvo Lemno“ i izvršena analiza u kojoj su otkrivene psihičke osobine Atinjana, koji su se u tom vremenu zvali: Danajci, ali bili su JONCI, jer su imali poreklo od ONIA. Kasnije su postali ELINI, odnosno HELENI, te da su Pelazgi morali da napuste oblast Atike u strahu da ne budu pobijeni i da se presele daleko od njih čak i na ostrvo Lemno. Međutim, prethodna priča, može da nas dovede u zabludu, jer Herodot navodi u jednoj priči da su Atinjani i Pelazgi, ali ne i Dorci. Da ne bi bilo dilema i trilema, potrebno je da se obradi i ova priča:

Pelazgi Napuštaju ostrvo

138) „Pelazgi, koji su u to vreme stanovali na Lemnu, reše da se osvete Atinjanima. Pošto su im bile dobro poznate svečanosti u Atini, oni nabave lađe sa pedeset vesala, pa, kad su atinske žene proslavljale svetkovinu u čast Artemide u Brauronu, oni im postave zasede, pa ih mnogo zarobe, otplove sa njima na Lemno i uzmu ih za svoje inoče. Kad su ove žene rodile mnogo dece, vaspitavale su svoje dečake po atinskim običajima i na atinskom, tj. helenskom jeziku. I ovi nisu hteli da se mešaju sa sinovima pelaških žena, pa su, kad bi neki od njih dobio batina od onih, svi skočili da mu pomognu i da ga brane. Ovi su dečaci čak smatrali da imaju prava da zapovedaju onim dečacima, i bili su mnogo jači od njih. Kad su Pelazgi to primetili, porazgovore se o tome, pa sa užasom pomisle na to do čega će to dovesti: kad ovi dečaci već znaju da se organizuju protiv njihovih zakonitih sinova, i kad već sad pokušavaju da im zapovedaju, šta će tek raditi kad odrastu! I oni tada odluče da poubijaju sinove Atinjanki. To su i učinili, a zatim poubijaju i majke. Po ovom i ranijem zločinu, koji su izvršile žene što su za vreme Toanta pobile svoje muževe, zovu se svi zločini u celoj Heladi lemnijski zločini.“

Herodot,  u ovoj priči otkriva, na sebi svojstven način, da su Pelazgi za razliku od Atinjana, znali tehnologiju moreplovstva, jer su posedovali brodove sa pedest vesala i sistem navigacije, koji im je omogućio nepogrešivo putovanje po moru (sl. 1, na karti iz 1785.), 

SL.1

a koje su naši stari zvali Belo more, a ovde na karti stoje dva naziva  EGIO PELAGO OR ARCHIPELAGO ili αγιο πέλαγο ili αρχιπέλαγο, što bi u prevodu bilo СВЕТИ ПЕЛАГ ИЛИ ПОЧЕТНИ ПЕЛАГ, koji sada neće biti tumačen u ovoj priči (nije tema), ali je činjnica da se je zvalo Pelaško (BELAŠKO) more.

Na sl.1 dat je putokaz od Atine do ostrva Lemno, put kojim su prošli brodovi iz Atine do ostrva Lemno. To što Herodot tvrdi da su Atinjanke bile zarobljene i da su bile inoče Pelazgima, možda samo potvrđuje psihičku osobinu – ljubomoru, koju su imali prema Pelazgima. Pelazgi nisu bili poznati samo po znanju i veštinama u svemu, već i po lepoti i bili sinonim za lepo. Tako da nije istina da su Atinjanke bile otete, već da su dragovljno krenuli sa Pelaškim mornarima na ostrvo Lemno. Događaj koji se zbio kasnije, poznat kao Lemnijski zločin a koji je obrađivan i za vreme vizantijske vladavine ne odslikava istinitost tog događaja, već nagoveštaj da će deca Atinjanki vladati Pelazgima, a da je to tačno može se potvrditi kakvu i koju moć imaju i danas da sakriju očiglednu istinu o svom poreklu ( o tome u temi PARALELE). Da su Pelazgi stvarno izvršili taj zločin čedomorsva, kao rezultat promisli šta će se desiti njima, onda i Atinjani ne bi kao Heleni ili Jelini danas postojali, što se vidi u nastavku priče.

139) „Kad su Pelazgi poubijali svoje sinove, nije im zemlja više htela da rađa, niti su rađale žene, niti se stoka množila kao ranije. Prisiljeni glađu, i zbog toga što im deca nisu rađala, pošalju oni izaslanike u Delfe da pitaju kako da se oslobode tih nevolja. Pitija im naredi da plate Atinjanima kaznu kakvu im oni odrede. I Pelazgi, zaista, dođu u Atinu, te izjave da su voljni da plate odštetu za sve učinjene nepravde. A Atinjani prostru u većnici najlepše jastuke i iznesu na sto najbolja jela, te zatraže od Pelazga da im predadu svoju zemlju u isto takvom stanju. Pelazgi im ovako odgovore: “Kad za vreme bure stignete na brodu iz vaše zemlje u našu, onda ćemo vam je i predati.“

Znali su, naime, da je to nemoguće, jer se Atina nalazi daleko na jugu od Lemna. I tada je na tome i ostalo.“

Pelazgi su imali specifične odnose prema plemenima koja su bila u njihovom okruženju ili u njihovom prostoru i vrlo razvijene društvene odnose u okviru svoje zajednice, koji su se zasnivali na principu jednakosti i podele posla. Tako da su svi pripadnici a i druga plemena u ili van njihovog prostora bili jednaki, oni su bili barabar između sebe i prema drugima, za razliku od kasnije Atinske DEMOKRATIJE, koja je ozakonila robovlasnički društveni sistem i Vladavinu elite. Međutim, Pelazgi da bi očuvali ovakav sistem jednakosti morali su da imaju sisteme za zaštitu. Na prvom mestu je bio njihov predak BEL, koji je u njihovom umu utisnuo dva osnovna principa: da su ljudi jednaki i bez zla prema drugima. Na drugom mestu su bili zaštitnici – vojnici, sa ulogom da zaštite prostor u kome su živeli BEL I ONIA od okolnih plemena koja se nisu pridražavala Belovih principa. Na trećem mestu su bili učitelji i savetnici, sa ulogom da uče i savetuju svoju nezrelu „decu“, kako da postanu ljudi (ČOVECI). Postoje i druge podele, ali one nisu sada bitne.

U ovoj priči, kako kaže Herodot: „Kad su Pelazgi ...“ i na osnovu izloženog možemo nastaviti analizu, tako da tvrdnja da su Pelazgi stvarno učinili zločin možda bude moguća ali od dela plemena koja su bila integrisana u njihov prostor tako što im je duh prošlosti ( ili anđeo na osnovu Danetovog zaveta) ukazao šta treba da urade i koje zlo da učine. Bilo kako bilo, otišli su kod svojih učitelja u PITIJI da PITAJU šta valja činiti, za zlo što ih je snašlo.   

U nastavku priče:

140) „Ali kasnije, posle mnogo godina, kad je Herzones na Helespontu potpao pod Atinsku vlast, dođe Miltijad, Kimonov sin, za vreme duvanja severnih vetrova, iz Eleunta na Herzonezu brodom na Lemno i naredi Pelazgima da napuste ostrvo, podsetivši ih na proročanstvo za koje su Pelazgi mislili da se neće ispuniti. I Hefestijanci ga poslušaju, a Mirinjani nisu hteli da se slože s tim da priznaju da je Herzones Atika, pa su bili opsednuti, dok se i oni nisu predali.

Eto, tako je Lemno pao u ruke Miltijadu i Atinjanima.“,

Herodot kaže : „ Da je Miltijad došao i naredio Pelazgima da napuste ostrvo, a oni koji nisu poslušali bili su opsednuti a potom i proterani“, iz koje možemo zaključiti da su zaštitnici, a ne Atinjani, proterali stanovnike ostrva Lemno za učinjene nepravde. O tome gde su proterivani oni koji nisu mogli da se integrišu u Pelaško društvo u nekoj od priča iz ove teme, koje obrađuju temu zaštitnika prostora gde su boravili BEL i ONIA.