Bilo koja priča uvek mora da počne iz neke prošlosti. Ja ovu priču
počinjem zahvaljujući ocu Istorije, Herodotu i knjizi koju je napisao 484 godine
pre naše ere. Posebno zanimljiv deo za mene i Vas je Knjiga V pod nazivom
Terpsihora, i to onaj deo koji se odnosi na persijsko osvajanje Trakije i
Makedonije. Evo kako je Herodot ispričao tu priču o preseljavanju Peonaca u
Aziju:
Preseljavanje Peonaca u Aziju
12) A Dariju se
desilo nešto tako neobično da je, videvši to, osetio potrebu da naredi Megabazu
da pohvata Peonce i da ih preseli iz Evrope u Aziju.
Bila su dva Peonca: Pigret i
Mantija, koji su kad se Darije vratio u Aziju, zažele da postanu gospodari
Peonaca, te dođu u Sard i sa sobom povedu sestru koja je bila velika i jako
lepa. Tu iskoriste priliku kada je Darije predsedavao na sudu u predgrađu
lidskog glavnog grada, te urade ovo. Obuku sestru što su lepše i bolje mogli i pošalju
je po vodu sa krčagom na glavi, a vodila je rukom konja i prela lan. Kad je
devojka prolazila, primeti je Darije. Devojka je radila nešto što se nije
moglo videti ni u Persiji, ni u Lidiji, niti igde u Aziji. Kad je primetio
devojku, Darije pošalje nekoliko svojih pratilaca da paze šta će devojka da
uradi s konjem. I ovi su je pratili, pa kad je došla na reku, ona napoji konja,
napuni krčag vodom i vrati se istim putem natrag, noseći na glavi krčag, vodeći
rukom konja i obrćući vreteno.
13) Darije se
čudio i onome što je čuo od onih koji su je pratili i onom što je sam video, te
naredi da je dovedu pred njega. Kad su je doveli, priđu i njena braća, koja su
se nalazila nedaleko odatle i sve to posmatrala. Na pitanje Darijevo odakle je,
mladići odgovore da su oni Peonci i da im je ona sestra. Darije ih zatim upita
ko su ti Peonci, u kojoj zemlji žive zašto su došli u Sard. Ovi mu odgovore da
su došli da mu se predadu, da se Peonija nalazi na reci Strimonu, da se Strimon
nalazi nedaleko od Helesponta i da su oni potomci Teukra iz Troje. Sve mu oni
tako po redu kažu, a on ih zapita da li su tamo sve žene tako vredne. Oni mu
radosno odgovore da jesu i da zapravo zbog toga to tako i udesili.
14) Tada Darije
napiše pismo Megabazu, koga je ostavio za komandanta u Trakiji, i naredi mu da
preseli Peonce iz njegove zemlje i da ih zajedno sa ženama i decom k njemu
dovedu. I smesta odjuri konjanik s pismom na Helespont, pređe ga i preda pismo
Megabazu. Pročitavši ga, Megabaz uzme vodiče iz Trakije i krene s vojskom na
Peoniju
15) Kad su Peonci
čuli da Persijanci idu protiv njih, oni svi krenu na morsku obalu, misleći da
će Persijanci odatle da ih napadnu. I Peonci su bili spremni da odbiju napad
Megabazove vojske, ali Persijanci saznaju da su se Peonci sakupili na obali i
da je čuvaju, te pomoću vodiča okrenu putem kroz unutrašnjost i, sakrivši se od
Peonaca upadnu u njihova naselja, u kojima nije bilo ljudi, i lako ih zauzmu,
pošto su bila bez odbrane. Čim su Peonci saznali da su im naselja zauzeta,
peonska vojska se smesta rasprši i svaki ode svojoj kući i preda se
Persijancima. Tako od peonskih plemena budu preseljeni u Aziju: Siripeonci,
Peopli i svi stanovnici iz svih opština do Prasijadskog jezera.
16)
Oni oko Pangejske planine i sa Prasijadskog jezera nisu
uopšte pali Megabazu u ruke. On je, doduše,
pokušao da pokori i one koji su stanovali na jezeru, i to ovako: usred jezera
nalaze se drvene skele na visokom kolju, a pristup sa kopna omogućen je pomoću
jednog uskog mosta. Kolje ispod skele nekad u staro vreme donosili su zajedno
svi stanovnici naselja, a kasnije su stvorili ovakav običaj. Kad god je neki od
njih uzimao jednu ženu, donosio bi iz planine, kojoj je bilo ime Orbel, po tri
koca i stavio bi ih ispod skele; kod njih se svaki čovek mnogo puta ženi. Svaki
ima na skeli po jednu kolibu u kojoj stanije i iz koje kroz skelu vodi jedan otvor
dole u jezero.Malu decu vezuju užetom za nogu bojeći se da se ne skotrljaju u jezero. Konje i goveda hrane ribom, a ribe ima toliko mnogo da, kad se
kroz otvor spusti na užetu vrška u jezero i posle kraćeg vremena izvuče, bude
puna puncata ribe. Ima dve vrste riba, od kojih se jedna zove „papraks“, a
druga „“tilon“.
Ključne reči za dalju raspravu i priču su :
Jezero Prasijas ili Prasijada, planina Orbelos ili Orbel, zemlja Peonija i peonski narod. U daljim postovima
(pričama) pokušaću da odgonetnem ove nazive i da lociram kraj gde se nalaze i
koji su savremeni nazivi.